Informacioni centar "Komentar"

Izdajnička politika režima i njegovih pomagača iz dela opozicije doživela je tokom nekoliko prethodnih nedelja vrhunac. Sada kada je i slepima jasno da je uslov za kandidaturu za EU (što ne treba poistovećivati sa članstvom u Uniji) dizanje ruku od Kosova i Metohije, uključujući tu i severni deo naše južne pokrajine.

U takvim okolnostima umesto da se vladajući blok i najveća opoziciona partija prilagode situaciji, oni i dalje, iako dobro znaju da je to nemoguće, nastavljaju sa politikom „I Kosovo, i EU“. Opozicioni prvaci o kojima se radi u manipulacijama čak idu toliko daleko da odlaze u Brisel da razgovaraju o evrointegracijama i po povratku nam slavodobitno saopštavaju da EU od nas neće tražiti priznanje Kosova.

Time su nam u ogoljenom vidu pokazali ko su i šta su. Ako je neko do tada i mislio da ne shvataju situaciju i da se stvarno nadaju da sa Zapadom možemo da nađemo „kompromis“ te uz minimum očuvanja nacionalnih interesa nastavimo kretanje putem ka članstvu u EU, sada je jasno da nisu ništa bolji od žutih. Iz opozicionih redova, kritikujući ih, „napredni“ opozicionari rade isto što i režimlije jer su i njima isti nalogodavci kao i Tadiću. Naravno, isti su im i zadaci samo se razlikuje taktika za njihovu realizaciju.

Vlast i veliki deo opozicije nije briga za naše nacionalne interese. Kako god bilo, njima će biti dobro. Pametni i dobronamerni građani ove zemlje već su svesni kakvi su i jedni i drugi. Zato se ovim tekstom neću šire baviti njima. Želim da ukažem na nešto što može da se desi u narednom periodu i na šta nas upozorava naša ne tako davna prošlost.

MRAČNO SVEDOČANSTVO

U prošlom tekstu („Geopolitička izdaja našeg režima“) rekao sam da će se krenuti sa antiruskom kampanjom jer je ona neophodna da bi se opravdalo izdajstvo režima i dela opozicije, tako što bi Rusija bila nabeđena da nam ne pomaže. Tako je i bilo.

Svedoci smo skupa o globalnoj bezbednosti u organizaciji proameričkih NVO i slično opredeljene „naše“ vlasti, gde se pričalo o svemu osim o stvarnim problemima sa kojima se suočava Srbija. Gde je u fokusu pažnje bio arapski svet a ne aktuelno otimanje dela naše zemlje (Kosova i Metohije) i priprema za otcepljenje Vojvodine i Raške oblasti. A uvredljive reči su upućivane ne onima koji nam čine zlo već našem jedinom savezniku – Rusiji.

Svedoci smo rezigniranog nastupa ruskog ambasadora koji ne može da veruje šta se radi i priča u Srbiji dok se njom širi smrtonosni antisrpski plamen. I svedoci smo reakcije prozapadne javnosti i medija koji satanizuju ruskog ambasadora jer je ne verujući šta se dešava rekao istinu i pitao da li ima Srba na tom skupu (pa i šire), i da li neko sem Rusa još hoće da brani Srbe na Kosovu?

Ali videli smo i reakciju običnog naroda koji u ogromnom broju podržava Konuzina. Dosta mu je poniženja i poniznosti naših političara. Oni su uništili gotovo sve i zemlju doveli na rub propasti a narod ugurali u vrtlog strašne bede, a i dalje nastoje da nas besomučno lažu.

POSLEDNjI KRUG IZDAJE

Posle posete Putina, Srbija je imala veliku šansu da svestrano pojača odnose sa Rusijom, i da na tim osnovama ekonomski i na svaki drugi način napreduje. Štaviše, i da strateško-partnerski povezana sa Rusijom i ekonomski i vojno-politički ojačana, sačuva one nacionalne interese koji su nam još ostali i ojača stubove nezavisnosti.

Uslov za veliku rusku finansijsku podršku bio je mali, i potpuno u skladu sa našim interesima. Od nas je traženo da se potpuno distanciramo od politike tihog ulaska u NATO, te da omogućimo ruskom kapitalu da ima samo ravnopravne (a ne privilegovane) uslove za dolazak na srpsko tržište. To, a ne bilo šta više od toga, Tadić je u Moskvi trebalo da potpiše u maju, pa kada je „bio sprečen“ da tada tamo otputuje, u junu … I tako u nedogled sa izgovorima, dok nije došlo vreme da u vezi sa nezaštićenom Srbijom pokrene poslednji krug izdaje.

Sada je, izgleda, došao trenutak za realizaciju najgoreg dela njegovog scenarija. Pošto Srbi sa Kosova znaju sa kim imaju posla, dobro su se samoorganizovali i tako su onemogućili Šiptare i zapadne prijatelje naše vlasti kao i dela opozicije, da završe prljav posao i dovedu čak i sever Kosova pod Tačijevu vlast. Zato se priprema veliki udar na Srbe na severu Kosova. Uz to, pošto su Rusi  ostali dosledni u odbrani integriteta Srbije, sada je planirano i da se pojača satanizacija Moskve.

REPRIZA RUŠENjA SRPSKE KRAJINE

Sada se sem standardnih optužbi na račun Rusa da nam, navodno, nikada nisu pomogli ili onih druge vrste, da nam pomažu samo zbog svojih interesa, plasira i opasna teza da se među srpskim stanovništvom na severu Kosova nalazi 250 dobro naoružanih ruskih specijalaca. Time se plasiranjem opake laži stvara propagandni preduslov da za sve ono negativno što može da se desi kao krivci budu prikazani kosovski Srbi i Rusi, a da Tači i NATO budu amnestirani.

Poznavajući metode rada naše države i naših bezbednosnih službi – čiji smisao postojanja je, na žalost, da čuvaju vlast bilo kog režima a ne zemlju i narod, što znači da sada  brane „žute“ i služe interesima njima prijateljskih NATO država te hapse branioce srpskih zemalja iz 90-ih godina – a sećajući se šta su uradili Srpskoj Krajini koja je pala za par dana a tamošnji srpski narod mogao je da je brani više godina da nije bilo srpskih službi koji su potkopale njen borbeni moral i vojni potencijal, moram Srbe na Kosovu i našu javnost da upozorim da je velika verovatnoća da se udbaška izdaja sprema i na severu naše južne pokrajine.

Režimu nije problem niko sem Srba na severu Kosova i Rusije. Da njih nema oni bi mogli da daju šta se od Srbije traži bez otpora, i mirno počnu da se bave za njih važnijim stvarima kao što su tenderi, vakcine, putevi, mostovi … Razume se, ne da bi narodu bilo bolje, već da bi režimski švajcarski računi na osnovu velikih provizija bili još veći.

SUDBONOSNI IZBOR

Ne dajmo se prevariti i ne dajmo da nas „naše“ službe ponovo prevare i daju zapadnim agresorima i njihovim balkanskim (ovaj put šiptarskim) pulenima još jedan deo srpske teritorije zarad EU fantazija. Ne dajmo da nas posvađaju sa našim stvarnim ruskim prijateljima zarad „evropske budućnosti“ Srbije koja nikada neće doći ili koja će možda i nastupiti, ali ako se to desi, sigurno neće biti dobra za Srbe. Umesto famoznih evropskih fondova dobićemo kolonijalnu eksploataciju. Ma koliko mi bili mali ipak imamo snage i potencijalne saveznike da se odupremo. Tokom istorije to smo mnogo puta dokazali!

Pitanje je jedino: da li to hoćemo? Ova vlast i najveća opoziciona stranka očito to ne žele. Sada smo mi na redu. Da ih oteramo ili da opijeni iluzijama mirno gledamo kako zbog njihove izdaje tone naš nacionalni brod! Ako nastavimo skrušeno i apatično da sedimo kod svojih kuća i trpimo rušenje države sami ćemo za to biti krivi! Zato glave gore. Pređimo sa kukanja na spasonosna dela.

Doc. dr Stevica Deđanski

predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje

Srodni članci:

• Nema srodnih članaka