RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Небојша М. Крстић

Србска „Збиља” о србској истини

Србска „Збиља” о србској истини 14.11.2000.Leave a comment

Оно што је „Збиља” од самог почетка, пре пуних десет година постала, то је и до дана данашњег остала. Остала је сведок србске светосавске Истине, србске националне културе и србске државотворне политике. „Збиља” је постала и остала сведок и чувар свега онога што је нама Србима Свето и Честито и Миломе Богу приступачно.

Постоје тренуци када није могуће, тачније, није пристојно бити непристрасан. То су тренуци у којима падају све маске лажне љубазности и скидају се копрене лицемерне брижности. То су, у ствари, тренуци када се делотворним погледом осврћемо да би сагледали пређени пут. Осврћемо се, али не да би самозадовољно или, евентуално, престрашено, као паралисани, остали у оном прошлом и догођеном. Напротив, осврћемо се због поуке, осврћемо се због опомене, осврћемо се због упозорења, дакле, – осврћемо се због будућности.

И ево, Богу хвала, тако је и сада када се у живом и неразрушивом памћењу присећамо једног више него значајног јубилеја. Реч је о десетогодишњици постојања свесрбског часописа за културу, уметност и друштвена питања – часописа под смислом бременитим називом „Збиља”.

„Збиља” је, несумњиво, часопис који је обележио последњу деценију двадесетог века уткавши се у живо ткиво србске аутентичне националне културе. Другим речима, „Збиља” је оставила неизбрисив и неотклонив траг и веродостојан белег о крстоносним и распетим тренуцима србске историје на самом крају другог миленијума.

А како је „Збиља” постала оно што данас јесте? Наравно, као и све што је највредније и најзначајније у србској историји, „Збиља” је настала у тренуцима највећих искушења, далеке и предратне 1990. године, у западном србском граду Карловцу, сада тренутно окупираном од усташких србоубица. Већ на самом почетку свог постојања, њен оснивач и главни и одговорни уредник Момир Лазић зацртао је неодустајни смер кретања „Збиље”: одбрана србске духовности и нације, једном речју – одбрана свега онога што је нама Србима Свето и Честито и Миломе Богу приступачно. И заиста, оно што је „Збиља” тада постала, то је и до дана данашњег остала. Остала је сведок србске светосавске Истине, србске националне културе и србске државотворне политике. Није без разлога један угледни овдашњи академик недавно рекао да скоро и не постоји иоле значајније србско перо које није објавило бар један свој прилог у неком од шездесет бројева „Збиље”.

Онај ко је у овим крвавим србским годинама пратио „Збиљу”, био је на правом Србском Путу. То је заветни Србски Пут борбе непрестане у којој бива оно што бити не може. То је Пут победоносне србске борбе за Крст Часни и Слободу Златну. То је, такође, Пут на Којем се открива да је света дужност сваког Србина да се одупре и супротстави злу.

Нема горућег србског питања нити има суштинског србског проблема који „Збиља” није уочила, сагледала, тематизовала и, на крају крајева, ваљано и делотворно решила. Упућивала је на темеље нашег националног и културног идентитета у вери православној и доказивала да без домаћинског поштења није могућа делотворна србска политика. Такође, успешно је разобличавала најопасније геополитичке заблуде у којима се губи наша самосвојност. Није случајно зашто се „Збиља” дистрибуира и чита на свим континентима и зашто су многи бројеви и текстови штампани на неколико најфреквентнијих светских језика. Збиља је, дакле, глобални феномен, али са јасним предзнаком србске препознативости коју није могуће оспорити.

Када су многи у страху ућутали „Збиља” је громогласно опомињала и говорила. Када су многи малодушно посустали – „Збиља” је још снажније деловала. Од првог па до најновијег броја „Збиља” је са потпуном одговорношћу пред Богом и људима бодрила и крепила васколико Србство у подвигу пожртвоване хришћанске љубави која не зна за предах и страх. И уредници и сарадници и читаоци „Збиље” врло добро знају да свака невоља има свој почетак и крај, али да највећа и најгора невоља настаје уколико се изгуби вера, поуздање и воља за победом. Кроз историјске ковитлаце неозлеђено пролазе само они народи који се нису предали стихијама зла и неправде. Да је Свети Сава мислио да његови србски сународници нису христољубиви и крстоносни, онда ми данас не би знали шта је Крст Часни а шта Слобода Златна. Да су Света Кнегиња Милица и Свети Деспот Стефан Лазаревић после Косовске битке сматрали да је све изгубљено и пропало, онда би Србске Земље у којима сада живимо биле западне покрајине Велике Турске. Наши Свети Преци нису ни у најгорим искушењима продавали своју веру за вечеру те су зато у невољама опстали, у Србији остали и народ Божији постали. Нико се од наших присебних и здравоумних Предака није подсмевао или пак изругивао Небеској Србији. Незамисливо је било оно што данас чине поједини овдашњи несрећници хулећи на веру светосавску и име Србско. Зар је онда случајно зашто је „Збиља” често била на мети оних који желе да Срби буду шака јада са којим се може поигравати свако ко му се прохте. Сметала је „Збиља” свима којима смета Православље и Србство, али на њихову несрећу и несрећу њихове мржње „Збиљино” богољубље и родољубље су неуништиви.

Управо зато „Збиљи” данас нису потребне никакве испразне и безсадржајне похвале пригодничарског карактера. „Збиља” је у својој суштинској сврсисходности кристално јасно огледало Србске душе у којем може да се препозна и сагледа сваки човек који без Слободе, Правде, Истине и Лепоте не може и, штавише, не жели да живи. Сви ствараоци који су сврстали своје таленте у непобедиви строј „Збиље” сврстали су се, уствари, на фронталној линији одбране Србства.

Небојша М. КРСТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор