RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
  • Резолуција евроатлантског тоталитаризма
    Подршка Центра за развој међународне сарадње и сајта Видовдан  гласноговорницима истине и слободе – Спутнику и Раша тудеј   „Нацисти, фашисти, комунисти, ма колико се разликовали по идеологији, служе се у пракси истим методама, због чега се и обухватају сви скупа истим називом тоталитараца“ – речи су Слободана Јовановића.  Те тоталитарне методе крећу се од […]
Друга Србија

Да је Слоба имао овакву полицију, још би био на власти

Да је Слоба имао овакву полицију, још би био на власти 01.06.2011.Leave a comment

Реченицу из наслова изговорио је демонстрант у моменту сукоба полиције и грађана, када су на улице Београда изашла нова возила МУП за разбијање демонстрација, ограђена челичном оградом, на којима је 15-ак полицајаца опремљених пендрецима, штитовима, кацигама, панцирима и пред којима су демонстранти апсолутно немоћни. Није био тренутак да одговарам да се „бајонетима може освојити власт, али се на њима не може седети“, али је сада тренутак да напишем шта се дешавало прошле вечери на још једном митингу који је окончан нередима.

На митинг, који је организовала Српска радикална странка у знак противљења сарадњи са Хашким трибуналом и као подршку генералу Ратку Младићу прве групе почињу да стижу око 18 часова, махом чланова СРС из различитих општинских одбора. Носе заставе СРС, мајице са ликом Шешеља и тек по неко обележје генерала Ратка Младића. Размишљам, добро је, изгледа да неће бити инцидената, ово је страначка „војска“ која не изазива нереде. Они одговарају за понашање председнику општинског одбора који их предводи и неће угрозити свој страначки статус изазивајући сукобе. Међутим, такви демонстранти се врло често претварају у публику, чему смо били сведоци када је протесте организовала Српска напредна странка. Ти протести су прошли без иједног инцидента, али после њих су се многи питали зашто смо долазили у Београд? И што су нас уопште и звали?

Враћам се дешавањима на митингу радикала. Око 18 часова примећујем неколико стотина полицајаца иза Скупштине, неколико стотина код Председништва, распоређени су око свих амбасада, поред којих и није било могуће проћи. Они, према сопственом нахођењу, заустављају и претресају грађане, крајње нељубазно, може се рећи и грубо. Због чега нас третирају као нижу врсту? Питам се, али одустајем од тражења одговора на то питање које ме годинама мучи.

Око 18.30, пола сата пре почетка митинга, враћам се на плато испред Скупштине на коме је било присутно око 3.000 људи. Очекивао сам много више, а према расположењу присутних, очекивали су и они. Са разгласа се емитује патриотска музика, песме посвећене Шешељу и српским радикалима. Око 18.45 добијамо информацију да је стотинак припадника покрета НАШИ 1389 заустављено у Ресавској улици и да им је онемогућено даље кретање. Одлазимо тамо и, заиста, полиција их редом легитимише и задржава више од 15 минута, више њих приводи, а остале пушта да оду ка платоу испред Скупштине.

ПОЧЕТАК ТУЧЕ

Митинг почиње око 19.25 а, према мојој процени, присутно је око 12.000 људи. Када су ми пријатељи јавили да је РТС известио о 10.000 присутних, а да је Б92 признао да је на улици више хиљада демонстраната, знајући колико су објективни поменути медији, запитао сам се да ли сам исувише умањио број окупљених.

На говорници се смењују Драган Тодоровић, Ивана Жигон, Коста Чавошки и низ функционера СРС и нико не говори ништа посебно ново, чак сам успевао да, уз помоћ пријатеља, одређене реченице завршим пре говорника, са великим процентом тачности. Дарко Младић, бурно поздрављен, инсистира на томе да је његов отац невин, али и тешко болестан. Ово би, према његовом схватању, морало да спречи власт да изручи Младића, али његово схватање људских права није једнако са оним у која верују припадници српске власти, а своде се на право јачега.

Око 20.15, док говори професор Мирко Зуровац, почиње агресивније певање песама уперених против Бориса Тадића. Врло брзо се пали неколико бакљи да би, после десетак минута, почели и сукоби са полицијом у Кнеза Милоша из групе која се издвојила и отишла са митинга. Иако функционер СРС Милорад Мирчић позива на мир, подсећа да је на то апеловао и генерал Младић, група од око хиљаду људи га не слуша и креће да гађа полицију камењем, бакљама и флашама.

У тим моментима говорнике мало ко и слуша, али сам ипак успео да запамтим да је један од њих поручивао да је данашњи скуп демантовао најаве да је ово скуп високог ризика, рекавши да је ово скуп великог достојанства. Затим следе поруке да нас нико неће испровоцирати и да ћемо остати достојанствени. Толико сам се изнервирао таквим одсуством сагледавања реалности да би боље било да ни ја нисам слушао.

Неколико минута после тога, почиње највећи сукоб. У улици Кнеза Милоша полиција креће у противудар, јури демонстранте који се повлаче ка мирним учесницима митинга који још увек траје. Полиција долази до самог руба платоа на коме се налазе и мирни демонстранти и пребија неколико људи. У том моменту, после којег је постојала могућност да ситуација измакне контроли, Милорад Мирчић реагује на најбољи могући начин и позива све окупљене да одмах седну и докажу да не желе сукобе. То је и учинио највећи број окупљених, што је био знак и за полицију да стане са интервенцијом. Неколико минута после тога представници СРС проглашавају крај митинга уз позив на протестну шетњу до Теразија, што мислим да је учињено како би се демонстранти удаљили од места дотадашњих сукоба. Колона креће ка Теразијама, али је полиција врло брзо зауставља јер се вероватно плашила да демонстранти не скрену лево, ка председништву, месту где се доносе све одлуке у Србији.

Креће гађање каменицама, које траје десетак минута, после чега на улицу излазе борбена возила са почетка овог текста, а након њих и коњичка јединица МУП, које врло брзо преузимају контролу над ситуацијом у граду.

Ишао сам на митинге и пре и после 2000. године и опет себи постављам бројна питања. Ко изазива нереде на оваквим скуповима? Ако су то „десничари“, „хулигани“, због чега они то чине? Да ли је ико разговарао са ухапшенима због чега то чине, због чега се осећају понижено, исфрустрирано? Коме насиље иде у прилог? Да ли су икада истражени евентуални наручиоци насиља? Да ли је икада одговарао неки полицајац због прекорачивања својих овлашћења? Због чега се не знају убице Ранка Панића?

КРУНСКА ЈЕ ПРИОРИТЕТ

У размишљању ме прекида господин који се дере говорећи свом подређеном: „Јел’ сам рекао да се свим екипама каже да је приоритет да се почисти Крунска улица?“ (седиште Демократске странке). Заиста, да ли је време да се „почисти“ Крунска улица, пре свега од људи по којој је постала тако позната и важна?

Овај кратак извештај направљен је у циљу истинитог обавештавања јавности. Нажалост, инциденти које је изазвала група хулигана изнова ће заслепити грађане и послати лажну слику о догађајима у Београду од четвртка, када је Ратко Младић  ухапшен, до данас. Полицијска нетолеранција, кршење људских права и права на слободно кретање обичних грађана без икакве потребе, потврда су да живимо у полицијској држави. Још у четвртак увече, кордони полиције патролирали су улицама, чувајући одређене „стратешке тачке“ попут чесме испред хотела „Москва“. Заустављали су обичне и недужне грађане, а махом су им се супротстављале жене у жељи да их третирају као људска бића. Био сам сведок како су четири полицајца јурила момка од Зеленог венца до парке код Аутобуске станице. Када су га сустигли, уместо да га приведу, ако је учествовао у нередима, они га ударају неколико пута пендредком (и ногом) и након тога одлазе. Због чега полиција када сустигне демонстранта, њега не хапси, него га бије чак и када он лежи на земљи? Након тога демонстрант устаје и бежи, па се поставља питање да ли је циљ полиције пребијање и освета због тога што је неко напао њихове колеге или је њихов задатак да изгреднике приведу надлежним органима који треба да их процесуирају?

Низ немилих догађаја који се десио ових дана изнова потврђује да не живимо у нормалном демократском друштву. Страшно је и помислити да се они који су се борили против полицијске репресије деведесетих сада користе истим методама, чиме су показали да једино власт у Србији нема алтернативу.

Драган Марковић

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор