RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Резолуција евроатлантског тоталитаризма
    Подршка Центра за развој међународне сарадње и сајта Видовдан  гласноговорницима истине и слободе – Спутнику и Раша тудеј   „Нацисти, фашисти, комунисти, ма колико се разликовали по идеологији, служе се у пракси истим методама, због чега се и обухватају сви скупа истим називом тоталитараца“ – речи су Слободана Јовановића.  Те тоталитарне методе крећу се од […]
  • Сто година зла
    Када нови председник Америке то и званично постане у јануару следеће године, навршаваће се тачно сто година од почетка спирале зла. И на Истоку и на Западу. РАЂАЊЕ ЗЛА Пре сто година у Русији је изведен бољшевички преврат. Комунисти су развалили до тада постојећи свет у тој велесили и донели зло које се ширило систематски […]
  • Србија, НАТО, Русија, шта је српски интерес?
  • Стевица Деђански: НАТО праведност и Србија
    Питање разлике између праведности и законитости јесте кључно питање спољне политике и међународних односа. Шта је праведност, то је врло релативно. Оно се разликује код различитих цивилизација и често је условљено интересима. Примера ради за западне земље, чланице НАТО-а, бомбардовање Србије је била праведна ствар исто толико, колико је за њих праведна ствар признавање Косова […]
  • Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?
    Задовољство нам је да Вас позовемо на скуп у организацији Центра за развој међународне сарадње  под називом   „Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?“   који ће бити одржан  у понедељак 10.10.2016. године са почетком у 10.30 часова, у Медија центру, Теразије 3, Београд  На скупу говоре:  Александар Чепурин – Амбасадор Руске федерације у […]
Наша Србија

Европска Србија, бре! А душа?

Европска Србија, бре! А душа? 30.05.2011.Leave a comment

Ухапсили смо Ратка Младића. Сада је све у реду. Боље ће се живети. Више ћемо јести. Станови ће нам бити већи и лепши, а ако их немамо, даће нам их. Возићемо комфорне аутомобиле. Деца ће нам имати бољи и „ широкопојасни интернет“ ….

Већ чујем и друге гласне поруке власти, пропраћане медијским таламбасањем: Инвестициони бум се спрема. Сви нас сада воле, подржавају, нуде помоћ, обећавају просперитет ….

Срби, пријатељи, браћо и сестре!!!!

Да ли им још увек верујете БИЛО ШТА од онога што говоре?????

Да ли видите какве људе доводе у медије да нам објасне како је добро оно што на свој кожи осећамо да није?.

Да ли чујете да исто говоре и ликују и Зукорлић и Чеда Јовановић?

Да ли опажате да се сеире и Ненад Чанак и Наташа Кандић?

Да ли примећујете да се смеју и Ђукановић и Тачи, и Јосиповић и Карлеуша?

Да ли запажате да исто мисле и НАТО и Екрем?

Да ли вам се чини да су у својим коментарима истоветни и педофили и хомосексуалци и Б92?

Да ли имате утисак да су исти и Тадић и Дачић. и Динкић и Драшковић, али и готово сви остали припадници „политичке елите“?

Како то да Вучић сада не иде да се слика док брани Младића, као раније док се борио за Шљиванчанина, и док је лепио натписе „Булевар Ратко Младића“?

Како то да Коштуница није обавештен да патриотизам не подразумева само седење у кабинету и давање „опасних“ саопштења?

Да ли се сећате свега што су нам причали последњих 10 година и увек, али баш увек, нас лагали? Последица тога је све мања и мања, и све сиромашнија и сиромашнија Србија. Верујете ли да ће сада притисци престати и да ће нас волети као своје они који нас већ деценијама киње?

Да ли видите да продају земљу? Продају Косово и Метохију. Продаће и Војводину и Рашку. Продаће све што им се тражи ….. Преко ноћи ће заборавити „стратешко партнерство“ са Русијом и Кином и увешће нас у НАТО. Где је крај тог антинационалног и антидржавног ланца?????

Жалосно је да хоћемо да постанемо озбиљна земља, и да мислимо да смо на путу који до тога води, док нас Хилари Клинтон хвали! Хвали нас она и сви други српски доказани непријатељи. Да ли то значи да радимо добре ствари за себе?

У реду. Можда нисмо могли да избегнемо „сарадњу“ са Хагом. Можда …. Али немојмо да се радујемо чак ако би хипотетички од тога имали корист. Понижење а поготово самопонижавање једне нације није смешно …. Прихватајући ово што нам говоре горе наведени ми прихватамо да смо онакви каквог приказују Ратка Младића. Да смо зли, да смо охоли, да нисмо бранили своје него отимали туђе. Тиме на себе преузимамо крв мале, невине Милице Ракић, Сање Миленковић из Варварина, двогодишњег Марка Симића, једанаестомесечне Бојане Тошовић, брата и сестре Стефана и Дејане Павловић и других жртава „Милосрдног Анђела“. Преузимамо на себе крв крвника жуте куће … Јер, ако прихватамо да је Младић оно што нам говоре, онда смо ми 1999. године, али и пре и после тога, добили оно што заслужујемо.

Зашто то себи да урадимо?

Због бољег живота? Зар се због путева и аутомобила продаје душа? И да нам све то неко нуди не би смели да прихватимо лажи о нашој кривици, и не би смели да тргујемо земљом коју су нам оставили преци. Тим пре што нам бољи живот нико и не нуди, већ нас само лажу.

Да ли смо ми исти као ОНИ? Да ли смо постали налик злотворима који су убили Милицу? Уверен сам да још нисмо. Ми смо скоро изгубили наду и постали деморалисани, апатични … Али нисмо још остали без душе. А они су изгубили душу. Они су душу продали јер су почели да верују да душа и не постоји. Да је она само мит.

Нећемо ваљда и ми ускоро тако да поступимо?

Да ли је цена уласка у ЕУ да продамо душу? И колико нас је спремних да то урадимо ако реално сагледамо цену „бољитка“?

То је питање свих питања данас. Ако нас је пуно који нећемо да продамо душу онда ОНИ не могу мирно да спавају, а ако нас нема довољно онда ….

Сетимо се песме Владислава Петковића Диса, „Наши дани“ (1910):

Место светле историје и гробова,

Васкрсли смо све пигмеје и репове,

Од несрећне браће наше, од робова,

Затворисмо своје очи и џепове.

Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији,

К’о једина успомена на џинове,

Сад сву славу пронађосмо у партији,

Пир поруге дохватио све синове.

Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,

Не чују се ни протести ни јауци,

Под срамотом живи наше јавно мнење,

Нараштаји, који сишу к’о пауци.

Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,

Не види се јадна наша земља худа,

Ал’ кад пожар подухвати на све стране,

Куда ћемо од светлости и од суда!

Помрчина притиснула наше дане.

доц. др Стевица Деђански

председник Центра за развој међународне сарадње

Сродни чланци:

Оставите одговор