RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Наша Србија

Европска Србија, бре! А душа?

Европска Србија, бре! А душа? 30.05.2011.Leave a comment

Ухапсили смо Ратка Младића. Сада је све у реду. Боље ће се живети. Више ћемо јести. Станови ће нам бити већи и лепши, а ако их немамо, даће нам их. Возићемо комфорне аутомобиле. Деца ће нам имати бољи и „ широкопојасни интернет“ ….

Већ чујем и друге гласне поруке власти, пропраћане медијским таламбасањем: Инвестициони бум се спрема. Сви нас сада воле, подржавају, нуде помоћ, обећавају просперитет ….

Срби, пријатељи, браћо и сестре!!!!

Да ли им још увек верујете БИЛО ШТА од онога што говоре?????

Да ли видите какве људе доводе у медије да нам објасне како је добро оно што на свој кожи осећамо да није?.

Да ли чујете да исто говоре и ликују и Зукорлић и Чеда Јовановић?

Да ли опажате да се сеире и Ненад Чанак и Наташа Кандић?

Да ли примећујете да се смеју и Ђукановић и Тачи, и Јосиповић и Карлеуша?

Да ли запажате да исто мисле и НАТО и Екрем?

Да ли вам се чини да су у својим коментарима истоветни и педофили и хомосексуалци и Б92?

Да ли имате утисак да су исти и Тадић и Дачић. и Динкић и Драшковић, али и готово сви остали припадници „политичке елите“?

Како то да Вучић сада не иде да се слика док брани Младића, као раније док се борио за Шљиванчанина, и док је лепио натписе „Булевар Ратко Младића“?

Како то да Коштуница није обавештен да патриотизам не подразумева само седење у кабинету и давање „опасних“ саопштења?

Да ли се сећате свега што су нам причали последњих 10 година и увек, али баш увек, нас лагали? Последица тога је све мања и мања, и све сиромашнија и сиромашнија Србија. Верујете ли да ће сада притисци престати и да ће нас волети као своје они који нас већ деценијама киње?

Да ли видите да продају земљу? Продају Косово и Метохију. Продаће и Војводину и Рашку. Продаће све што им се тражи ….. Преко ноћи ће заборавити „стратешко партнерство“ са Русијом и Кином и увешће нас у НАТО. Где је крај тог антинационалног и антидржавног ланца?????

Жалосно је да хоћемо да постанемо озбиљна земља, и да мислимо да смо на путу који до тога води, док нас Хилари Клинтон хвали! Хвали нас она и сви други српски доказани непријатељи. Да ли то значи да радимо добре ствари за себе?

У реду. Можда нисмо могли да избегнемо „сарадњу“ са Хагом. Можда …. Али немојмо да се радујемо чак ако би хипотетички од тога имали корист. Понижење а поготово самопонижавање једне нације није смешно …. Прихватајући ово што нам говоре горе наведени ми прихватамо да смо онакви каквог приказују Ратка Младића. Да смо зли, да смо охоли, да нисмо бранили своје него отимали туђе. Тиме на себе преузимамо крв мале, невине Милице Ракић, Сање Миленковић из Варварина, двогодишњег Марка Симића, једанаестомесечне Бојане Тошовић, брата и сестре Стефана и Дејане Павловић и других жртава „Милосрдног Анђела“. Преузимамо на себе крв крвника жуте куће … Јер, ако прихватамо да је Младић оно што нам говоре, онда смо ми 1999. године, али и пре и после тога, добили оно што заслужујемо.

Зашто то себи да урадимо?

Због бољег живота? Зар се због путева и аутомобила продаје душа? И да нам све то неко нуди не би смели да прихватимо лажи о нашој кривици, и не би смели да тргујемо земљом коју су нам оставили преци. Тим пре што нам бољи живот нико и не нуди, већ нас само лажу.

Да ли смо ми исти као ОНИ? Да ли смо постали налик злотворима који су убили Милицу? Уверен сам да још нисмо. Ми смо скоро изгубили наду и постали деморалисани, апатични … Али нисмо још остали без душе. А они су изгубили душу. Они су душу продали јер су почели да верују да душа и не постоји. Да је она само мит.

Нећемо ваљда и ми ускоро тако да поступимо?

Да ли је цена уласка у ЕУ да продамо душу? И колико нас је спремних да то урадимо ако реално сагледамо цену „бољитка“?

То је питање свих питања данас. Ако нас је пуно који нећемо да продамо душу онда ОНИ не могу мирно да спавају, а ако нас нема довољно онда ….

Сетимо се песме Владислава Петковића Диса, „Наши дани“ (1910):

Место светле историје и гробова,

Васкрсли смо све пигмеје и репове,

Од несрећне браће наше, од робова,

Затворисмо своје очи и џепове.

Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији,

К’о једина успомена на џинове,

Сад сву славу пронађосмо у партији,

Пир поруге дохватио све синове.

Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,

Не чују се ни протести ни јауци,

Под срамотом живи наше јавно мнење,

Нараштаји, који сишу к’о пауци.

Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,

Не види се јадна наша земља худа,

Ал’ кад пожар подухвати на све стране,

Куда ћемо од светлости и од суда!

Помрчина притиснула наше дане.

доц. др Стевица Деђански

председник Центра за развој међународне сарадње

Сродни чланци:

Оставите одговор