Informacioni centar KOMENTAR
Početak » Naša Srbija

Najmlađi kaplar na svetu – Momčilo Gavrić

Pre više od devet decenija završen je I svetski rat u kome je kao vojnik učestvovao i Momčilo Gavrić. Većina Lozničana ne zna ni ko je on, a kamoli odakle je. A trebalo bi jer je Momčilo, najmlađi vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, njihov zemljak rođen u Trbušnici, kod Loznice, ispod planine Gučevo. Nažalost loznički kraj je sasvim zaboravio ovog nesvakidašnjeg junaka.
U knjigama je zabeleženo da je Momčilo Gavrić na početku Prvog svetskog rata imao nepunih osam godina. On je iz Trbušnice, sela pet kilometara od Loznice, ispod samog Gučeva. Bio je osmo dete svojih roditelja oca Alimpija i majke Jelene. Tada je bio ponos imati dosta dece. Kamo sreće da je i sada tako u Srbiji.

U avgustu 1914, austrougarski vojnici su činili velike pokolje civilnog stanovništva. U jednu ranu zoru početkom avgusta 1914. godine, pijane Švabe ubili su Momčilove oca i majku, sestre i njegova četiri brata. Mali Momčilo zaždio je kroz šumu i izbio na vrh Gučeva. Naišao je na položaj Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije prvog poziva kojim je komandovao major Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića. Mališan je pao, obgrlio mu čizme i zajecao: „Čiko, sve su mi ubili…“. Major Tucović ga je pitao: „Znaš li da bacaš bombe?“ Mali Momčilo je rekao da je bacao samo kamenje. Major je uzeo jednu bombu i pokazao mu kako se to radi. Zatim je major Tucović postrojio svoje vojnike i pitao: „Ko hoće da noćas osveti Gavrićeve roditelje, njegovu braću i sestre?“

Cela četa iskoračila je napred. Tucović je odabrao jednog dugajliju, Zlatiborca Miloša Mišovića. Pred ponoć je krenuo Mišović zajedno s malim Momčilom i zatekao pijane Švabe kako pred kačarom Gavrića pijani šenluče. Hitnuo je Mišović jednu bombu, zatim drugu, treća nije bila potrebna. Tog trenutka mali Momčilo je postao borac srpske vojske, dete Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije. Tucović je naredio vojnicima da svakog dana malom Gavriću daju da opali tri puta iz topa i tako sveti svoju braću i svoje sestre.

Došlo je povlačenje preko Albanije. Miloš Mišović uzeo je Momčila pod svoju brigu. U Podgorici kupio mu je za poslednje pare jedan venčić od dvadeset ukljeva i rekao mu: „Sinko, ako hoćeš da ostaneš živ, svakog dana da jedeš samo jednu ribicu. Zapamti dobro, samo jednu ako hoćeš da preživiš“. Momčilo ga je poslušao, a onda već kada su prošli Skadar ribica više nije bilo. I Mišoviću, kršnom Zlatiborcu, počelo je da ponestaje snage. Jedne noći dok su čučali pored vatrice rekao je malom Momčilu: „Sinko, bojim se da i ja neću moći više. Uhvati me za moj šinjel i ja ću te vući dokle budem imao snage…

Ako padnem, nemoj mi prilaziti, produži dalje“. Vukao je Mišović malog Momčila, posrtao, teturao… Glad i zima slomili su kršnog Zlatiborca. Nije mogao dalje, pade u snežnu pučinu… Momčilo stade i dade mu ruku… „Ne, produži dalje, Momčilo, ne obaziri se na mene…“ Momčilo se sklupčao oko njega u snegu, milujući mu promrzle ruke: „Čika Mišo, ja neću dalje… Čika Mišo, ja hoću da umrem s tobom“. Kako da umre dete? Videvši da će mali Momčilo umreti, Miloš Mišović skupi snage, uspravi se… Posrtali su Miloš i Momčilo, bauljajući tih zadnjih desetak kilometara ispred Dračkog pristaništa. Kasnije na Krfu malom Momčilu prišili su po jednu zvezdicu na naramenicama… Tako je devetogodišnji Momčilo Gavrić postao najmlađi kaplar na svetu.

– Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogodišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a Vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd. Upoznao sam ga 1987, kada je prisustvovao otvaranju Muzeja Jadra u Loznici, gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije – kaže za naš list istoričar u ovom muzeju Goran Vilić.

Vilić kaže da kad poseticima muzeja govori o Prvom svetskom ratu, posebnu pažnju uvek posveti priči o Momčilu Gavriću. U Beogradu je živeo sve do smrti, 1993. godine. Njegova ratna sudbina je „jedinstvena u svetu” i „zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju”.

Nažalost, danas nijedna od oko 250 lozničkih ulica ne nosi ime Momčila Gavrića, nijedna škola ili ustanova se ne zove po njemu, a nema ni spomenik. Najmlađi kaplar na svetu je u njegovom zavičaju i svojoj državi nezasluženo zaboravljen.

Izvor: „Dan Veterana 28. jun“


Srodni članci:

  • Nema srodnih članaka

Podeli ovo sa prijateljima!

Ostavi svoj komentar

Moraš biti prijavljen kako bi ostavio komentar.

Najčitanije od 1. septembra do danas

Kategorije

Preporučujemo

Anketa

Da li se vlast trudi da Srbiju "na mala vrata" učlani u NATO, mimo volje svojih građana?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Komentar na Fejsbuku

RSS Centar za razvoj međunarodne saradnje

  • Saša Gajić: Srbija i geostrateški interesi velikih sila 1914. i 2014. godine
    Značaj Srbije i srpskih zemalja na Balkanu u odnosu na geostrateške interese velikih sila na ovom i na širem prostoru, u značajnoj meri određen je geografskim datostima, odnosno njenim geopolitičkim položajem. Logika prostornog sagledavanja međudržavnih odnosa nalaže nam da se pođe od analize geopolitičkog položaja Srbije i utvrđivanja, u dužem istorijskom smislu, konstantnih geopolitičkih uticaja, […]
  • Dušan Proroković: Novorusija i RSK – šta je različito?
    Očigledno-niko nije očekivao neke preterane efekte mirovnog sporazuma potpisanog u Minsku. Mada se, barem formalno, na njega često pozivaju ukrajinski predsednik Petar Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Mnogi iz kijevskih vlasti su požurili i da čak otvoreno podvuku kako je sve ovo samo intermeco, pauza u kojoj bi da se naoružaju, opreme, obuče […]
  • Ukrajinska kriza: EU, Rusija, Srbija (foto izveštaj)
  • Nastaviti sa balansiranom politikom
    Kriza u Ukrajini mora da se reši na miran način i to što pre kroz dijalog Kijeva i vlasti na istoku zemlje, a Srbija treba da nastavi sa balansiranom politikom. To je rečeno na debati posvećenoj ukrajinskoj krizi, na kojoj je istaknuto i da Srbija treba da sačuva najbolje moguće odnose sa Moskvom. Predsednik Centra […]
  • Ukrajinska kriza: Eu, Rusija, Srbija
    Okrugli sto Centra za razvoj međunarodne saradnje iz Beograda 12.11.2014. u 10,30, Velika sala Medija centra,  Terazije 3, II sprat Govore: Nj.E. Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje iz Beograda mr Dragomir Anđelković, izvršni direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje iz Beograda Branko Radun, […]

RSS Glas Rusije, Vesti

  • DNR zahteva sednicu Saveta bezbednosti UN
    Samoproglašena Donjecka Narodna Republika (DNR) je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, kako bi se razmotrilo pitanje mirovnih snaga na istoku Ukrajine, prenose RIA Novosti.
  • Na istoku Ukrajine može biti obustavljen putnički železnički saobraćaj
    Administracija ukrajinskih železnica „Ukrzaliznica“ ne isključuje mogućnost obustavljanja putničkog železničkog saobraćaja po teritoriji, koja se nalazi pod kontrolom ustanika na istoku zemlje.
  • Arno Bernar postavio "Romea i Juliju" u moskovskoj Novoj operi
    Tragediju Šarla Guna "Romeo i Julija" po motivima čuvene Šekspirove drame predstaviće u moskovskom pozorištu Nova opera francuski reditelj Arno Bernar.
  • Dve dame u posadi – da nije previše?
    Posada MKS je dobila još jednu damu. Pored Ruskinje Jelene Serove, ovamo je stigla astronaut evropske aerokosmičke agencije, 37-godišnja Italijanka Samanta Kristoforeti. Posle uspešnog spajnja broda Sojuz TMA-15M sa stanicom, 24. novembra na nju je stupila posada 42/43 dugotrajne ekspedicije. 
  • Republikanac Čaj Hejgel: oboren adut
    Šef Pentagona Čak Hejgel je izgubio poverenje administracije Baraka Obame i zameniće ga kandidat koji više odgovara. Ovoj odluci su prethodili dvonedeljni pregovori, koji nisu doneli nikakve rezultate. 

Dobrodošli!

Dobrodošli na Informacioni centar Komentar, najstariji portal srpskih patriota.

U toku su radovi na redizajnu, pa te molimo za razumevanje, pošto pojedini delovi portala još uvek nisu u funkciji.