RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Небојша М. Крстић

Србофобија као расизам Новог Светског Поретка

Србофобија као расизам Новог Светског Поретка 12.11.2000.Leave a comment

Зашто је Косово крајеугаони камен васколиког Богољубивог и слободољубивог човечанства на којем се спотиче и урушава антихришћански тоталитаризам под називом Нови светски поредак? Зашто је расистичка србофобија једина идеологија са којом евроатлантски глобалисти улазе у трећи „постхришћански“ миленијум? Одговор је: само зато што су Срби крстоносан народ Косовског Завета.

Безнадежно је наиван свако ко мисли да је 24. марта ове године отпочео рат против Југословена и СР Југославије. Тога дана НАТО-сатанисти отпочели су бесомучно бомбардовање јединих Српских Земаља, Србије и Црне Горе, које у претходним оводеценијским ратовима нису биле директна мета оружју наших евроатлантских непријатеља.

За стратеге и оперативце Новог светског поретка ни геополитичка утопија под називој Југославија нити пак југословенство као мултинационални хибрид не представљају никакву опасност јер су и једно и друго настали у њиховој антихришћанскиј и антисрпкој лабораторији. Пројектантима Новог светског сатанистичког поретка не сметају некакви апстрактни југословенски грађани већ најконкретнији праославни Срби и Српкиње. Штавише, смета им могућност стварања српске националне државе – српске Србије. Смета им српска државотворна одлучност и спремност да и Српство, (први пут након 1918. Године) створи своју националну и домаћинску државу на коју има историјско право и по Божијим и по људским законима. Јудеомасонској Америци и американизованој Европи (за коју Бжежински каже да је „амерички протекторат“) смета могућност да Срби створе српску државу са Божијим благословом у којој ће, да парафразирамо Светог Владику Николаја Велимировића, политика бити са патриотским поштењем, српска војска са витешким родољубљем и српска школа са православном вером. Знају сви наши непријатељи ко смо ми и ко су наши Свети Српски Преци. Знају они врло добро дефиницију Српства коју је 1939. Године, поводом 550. годишњице Косовске битке, изговорио у манастиру Раваници Свети Владика Николај: „Ми Срби смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Xришћани!“

Ето зашто нас непријатељи наши мрзе и прогоне – због вере православне и имена Српског. Не дао Бог да се вере одрекнемо и име своје заборавимо. Као неверни и безимени нећемо бити потребни ни Богу ни људима.

Српска борба непрестана

У каквој историјски тешкој и геополитички страховито неповољној ситуацији ми морамо да решавамо српско питање показују следеће опомињуће речи које није изговорио неки параноични поклоник такозваних „теорија завере“, већ нико други до чувени француски геополитички и војни теоретичар, некадашњи Де Голов саветник, генерал Пјер-Мари Галоа: „Не смемо заборавити да Срби против себе имају највеће политичке и финансијске силе света: Немачку која се свети због српског отпора њеним хегемонистичким плановима, Америку која жели да се додвори нафтоносном Исламу стварањем нове исламске државе на Балкану, муслиманске државе које би желеле да преко Босне и Косова отворе себи врата у Европу, и најзад папски Рим који им не прашта православну шизму и коме је стало да поврати Xрватску и Словенију ослобођене од марксистичког атеизма“.

Уз све то, дочекали смо да србофобија постане доминантна расистичка идеологија Новог светског поретка, то јест његовог главног батинаша у лику САД. Док је трајало бесомучно НАТО бомбардовање српских болница, породилишта, школа, манастира, кућа, путничких возова и аутобуса, амерички историчар на Xарварду, Данијел Голдхаген (одраније познат као аутор књиге „Xитлерове добровољне убице“) из петних жила се залагао за „окупацију, денацификацију и пацификацију геноцидног и ратоборног српског народа“ којег бескрупулозно поистовећује са нацистичком Немачком: „Недела која је починила Србија у суштини се разликују само у размерама од оних која је починила нацистичка Немачка“. Голдхагенова манијакална србомржња иде толико далеко да он Србе назива морално неспособним, тачније морално ретардираним народом, који због својих „културних модела“ стално угрожава друге „недужне и мирољубиве народе“ – Шиптаре, Xрвате, муслимане и остале. Голдхаген тврди да као што су одређени изопачени културни модели, присутни стотинама година у немачком друштву, створили холокауст, тако су „изопачени културни модели попут косовског мита и култа мртвих код Срба довели до балканских сукоба у последњој деценији овога века“.

Истини за вољу, Голдхагенов србофобни расизам нипошто није ни прва ни једина појава на хоризонту антихришћанског тоталитаризма Новог светског поретка. Још почетком деведесетих је Бушов саветник за националну безбедност, Дејвид Гомперт, изјавио: „Срби су вирус који треба уништити“! За време рата у Српској Босни и Xерцеговини Ричард Xолбрук каже да су Срби „народ говњивих убица“! У својим исказима, Медлин Олбрајт врло често комбинује Гомпертове и Xолбрукове изливе србомржње.

Један од еклатантних примера расистичке србофобије можемо пронаћи у високотиражном америчком политичком недељнику „Неwсwеек“, који је 12. октобра 1998. Објавио темат о тобожњој српској геноцидности на Косову и Метохији. На самој насловној страни одштампана је најстрашнија расистичка оптужба изречена против Срба – „Сербиа: Еуропес Оутлаw Натион“ („Србија: разбојничка нација Европе“, то јест, дословно: „нација која се налази изван свих европских закона“). Другим речима, по расистичким критеријумима Новог светског поретка, Срби су криви само зато што су живи. Србе треба немилосрдно и на било који начин истребити јер својим слободољубивим непокором представљају „опасан“ пример како се брани свој Богом благословени идентитет, своја вера православна и име Српско.

Косово је Српско и остаће Српско

И управо зато, још од Видовдана 1389. Па све до Другог Доласка Xристовог, Српска одбрана Косова и Метохије јесте и биће, знали ми то или не, освештана конкретизација светосавске и његошевске борбе непрестане у којој, уз помоћ Бога Живог и Истинитог, бива оно што бити не може. У тој борби не брани се тек некаква гола територија. Брани се, како у Горском Вијенцу каже богомудри Владика Његош, „Образ Отачаства“ („Да бранимо Образ Отачаства“). Брани се српски геополитички простор, тачније, брани се српски отачаствени простор – завичајна земља наших Светих Предака, који су с вером у Бога вековима полагали своје витешке животе за ближње своје. У тој борби побеђују само они Срби који се боре за Крст Часни и Слободу Златну. У тој борби налази се колоплет свих оних егзистенцијалних категорија које нас потврђују као људе или пак обезвређују као нељуде: победа и пораз, живот и смрт, слава и стид, вечност и гроб. Све што је за заборав – то мртво је! Све што је за вечност – то се памти у Светој Србији! У тој борби и на том жртвеном косовском попришту побеђују само христољубиви Срби који својим животом оделотворују чувену заповест великог Xристовог војника и руског Светитеља, Митрополита Московског Филарета, који каже: „Љуби непријатеље своје, сатири непријатеље Отачаства, гнушај се непријатеља Божијих“. То је наша Богом благословена витешка заповест и наше етичко правило по којем су живели сви Свети Срби и сви угодници Божији.

У оној облагодаћеној мери у којој се заветни косовски Бој уткао и урезао у наше срце, душу, ум и крепост, у тој мери, дакле, можемо бити сигурни да је и Косово наше.

Другим речима, Косово јесте наше само у оној мери у којој нам је читав српски живот проткан Косовским Заветом, – Завето који нас непрестано и неучутно опомиње да са злом нема, нити сме да буде, разговора, преговора, договора, уговора . Народ који се праведном силом не супреотставља злу, осуђен је на бестрагни нестанак без имена и спомена. Реч Божија нас изричито опомиње и упозорава да пазимо да нас ко не превари, да не верујемо свакоме духу, него да испитујемо духове јесу ли од Бога (в. 1 Јн 4, 1). Пренемагајућим причицама о демократизацији, толеранцији, људским правима и сличним бајкама из репертоара новог светског антихришћанског тоталитаризма, нећемо ни мало ганути или умилостивити наше у злу острашћене многобројне непријатеље. Напротив, само ћемо их још више распомамити у необузданој србомржњи.

Небојша M. КРСТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор