RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Ко нас сада представља у свету

Ко нас сада представља у свету 04.03.2001.Leave a comment

У гледаној емисији ТВ Палма „Питања и одговори“ учествовао је др Слободан Турлаков, познати српски интелектуалац и у дужем периоду оштар и непомирљив критичар претходне власти. У разговору са уредником емисије Оливером Милетовић, др Турлаков је изнео више запажања која, сматрамо, могу да заинтересују и наше читаоце. У првом делу разговора, др Турлаков је са жаљењем рекао да смо ми Срби сада толико слаби да немамо снаге да будемо народ. Једноставно све се препушта некој сутрашњици, више нема никаквих унутрашњих веза, ова нова власт је испарцелисала целу владу и целу државу према страначким прохтевима и страначким идејама. Готово ни у чему се досовска власт не слаже, не знају ни шта је државни и не признају национални интерес. Неоспорно је да је државни интерес – нагласио је др Турлаков – да нико из Србије не иде у Xаг. Државни је интерес да се докаже да је овде био грађански рат који је нама наметнут. Др Слободан Турлаков је даље рекао: – Не може се хуманитетом образложити кукавичлук, јер човек из хуманих разлога некада мора да се брани да би опстао, његов брат, његова деца. Ушло је у крв вајкање, добар је Бог, даће Бог, Бог ми треба, знате Бог даје ономе који има, а другим речима морамо се борити ако хоћемо да опстанемо. Наше искуство је тако велико и жеља да нас сатру да немамо право да правимо и даље почетничке грешке. Рекао сам да је нова власт све редом испарцелисала и сад више није важно ко је и какав је, него којој странци припада. Опет смо дошли у сличну ситуацију у којој смо били раније, опет је, не могу рећи негативна селекција кадрова, него су само они наши који припадају нашој странци и онда ова амбасада је овом, председништва града оном. Кад су пре стигли да то све утаначе међу собом, ту трговину као да је то неки пазар, као да не треба свим средствима организовати да све оно што је најбоље дође у позицију да искаже то најбоље за добробит целога народа. Министар спољних послова Ви имате и данас ситуацију да је читав низ министара прва служба. Значи, без икаквог радног искуства, без икаквог дела. Рецимо министар иностраних дела има 36 година, асистент је био, није докторирао, а он сада води спољну политику ове земље. И како је са тим искуством и са тим знањем дошао тако је и учинио. Правну службу Министарства иностраних дела дао је Маџару, оделење за аналитичку политику дао је Xрвату и међународне економске односе са становишта Министарства иностраних дела опет Xрват. Једно од најсложенијих места у Министарству иностраних дела, то је помоћник сад је и заменик министра иностраних послова за културу и штампу, добила је једна клавиристкиња. Она је мени лично драга као жена, али слушајте да је она отишла у Црвени крст, у неку хуманитарну организацију, да оде на једно од најпрометнијих места где се тражи једно огромно знање, једно огромно искуство, то нигде не постоји. Онда узмите читав низ амбасадора којима је такође то прва служба. Не само што им је прва служба, него што чак бирају и неке своје тимове. Шта то значи – па ваљда постојало је Министарство иностраних послова, постојала је нека аналитичка процена, зна се свака амбасада шта мора да има и какав профил људи да има. Нема ни говора! Молим вас тај Протић, мало му је било што је био постављен за председника Београда. Прва служба па градоначелник, не он је сам себе кандидовао за амбасадора у Америци, чак је дао себи право да је он први некомуниста на том месту. То није тачно. Био је Станоје Симић, али он не би могао Станоју Симићу ни ципеле да чисти, јер је то био дипломата који је прошао од петог секретара до министра иностраних дела. Или, рецимо, Сава Косановић и низ других. Шта сад ми очекујемо од једног таквог амбасадора који треба само да прича, има ли он неког знања. Он има докторат који је оспорен, има две књиге које је објавио, једну је оспорио Радош Љујић, другу књигу је оспорио академик Василије Крестић. Значи, све је под знаком питања. Сем приче. Или, рецимо, узмите Михајла Ковача. Ковач је овако један шармантан човек, али слушајте он је новинар који је био уредник листа „Комунист“ за српско издање, био је после тога на Телевизији шеф дневника, другим речима вазда је нешто само причао и не само да је причао него је и прогањао људе који су друкчије мислили него он. Он једаред сада постаје амбасадор. У исто време смењује се Владислав Јовановић из Њујорка који је ушао у Министарство као пети секретар. Ушао миц по миц, никад није никакву партијску линију заступао, него само државну. Песник, шахиста, Београђанин, веома културан човек са једним огромним знањем које је могло Министартву да користи, не он је избачен. Знате, то су веома, веома чудне ствари, па се питам куда ће та недораслост у државном смислу да одведе. Имате рецимо случај да Министарство иностраних дела у целини покрива Грађански савез. Грађански савез је позната антисрпска странка. С друге стране Грађански савез је познат по томе што има врло мали број људи, они су далеко више заступљени у власти и уопште у тој подели, у том парцелисању, него што им припада, то значи да је неко хтео да анти Срби воде инострану политику. Асистентић као гувернер – Ево узмите рецимо, прва служба гувернера Народне банке јесте ова на коју је дошао. Он је најстарији студент, најстарији асистент Економског факултета без доктората. То значи, нема дело, прва служба, а долази на једно место где се тражи страховито искуство Аврамовића. Сад замислите колико је он смешан са својом надобудношћу у целом том сектору где толико људи има који познају тај посао, који знају, који су већ мајстори у њему и да њима није потребно да их учи један асистентић, недовршени докторант са гитаром која му вероватно више лежи. Оно што се збило 5. октобра није случајно, али време када је Свилановић морао себе да слика и истакне на великим паноима по Београду да би се рекло ја сам тај и тај и Грађански савез – цео свет је знао ко је Веселин Ђуретић, ко је Смиља Аврамов, цео свет је знао ко је Драган Недељковић, цео свет је знао за академика Василија Крестића. Сви су то људи који су својим делима говорили о нашој пропасти и о нашој нужности да се организујемо, да се вратимо нашој традицији, да кренемо у спасавање онога што се спасити може. Данас ти људи не постоје. Како је могућно да Г-17, који није учествовао у изборима, нема никакав легалитет у изборним резултатима, дели власт, учествује у власти без икакве одговорности, а да у исто време људи нису ништа тражили за себе, који су по својој грађанској дужности, по својој научној савести чинили оно што су чинили, толике књиге објавили и створили и стварали непрестано једну атмосферу, да ти људи данас не постоје. Они нису учествовали у изборима, нису имали ни потребе, њихова наука, њихов публицитет је изабрао да буду предводници овога народа. Међутим, сада ту пролазе неки асистентићи. Знате, један од њих је чак и министар у Влади Србије и то Xрват, а други је помоћник министра за економске односе са иностранством. Значи, по обе линије и Министарство иностраних дела – помоћник за економске односе и Министарство за економске односе са иностранством, опет је помоћник, у оба случаја два Xрвата. Да буде још већа ствар, господин Свилановић је пре неки дан поставио, пошто је сменио Србина, поставио Xрвата за директора Института за међународну политику и привреду. Слушајте, то су стварно страшне ствари…

Др Слободан ТУРЛАКОВ

Сродни чланци:

Оставите одговор