RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Војна неутралност је паметан избор

Војна неутралност је паметан избор 08.04.2011.Leave a comment

Уочи доласка руског премијера Владимира Путина у посету Србији и интезивирања питања која се месецима налазе у фокусу српске јавности, а која се односе на евентуално чланство Србије у НАТО-у, у ексклузивном разговору за “Актер” са амбасадором Руске Федерације при НАТО-у у Бриселу разговарали смо о неким питањима која се тичу и Русије и Србије и НАТО-а. С обзиром на то да је ове године руски председник Дмитри Медведев амбасадора Рогозина именовао и за главног преговарача са НАТО-ом у вези са антиракетним штитом који је побудио светску пажњу, питали смо га:

Зашто Русија није понудила званичан предлог око ракетног штита на последњем НАТО самиту у Лисабону?

Након Лисабонског самита председник Медведев је изјавио на конференцији за штампу: “Русија је формулисала целокупност идеје о томе на који начин треба да учествујемо у европском ПРО (пр. аутора. антиракетни штит). То су принципи равноправности, провидности и одговорности за решење тих или других задатака. Ми смо предложили стварање тзв. секторског ПРО.“ Као што видите, предлога са наше стране ипак је било, само се засад не може јавно дискутовати о некима од њих. Ми не бисмо желели да нас стављају пред свршен чин формиравши без нас архитектуру ПРО, а онда да нам показују наше место у њој. То би био чист блоковни прилаз од стране НАТО-а и систем ПРО се у том случају никако не би могао назвати европским. Без прикључивања Русије од самог почетка у процес планирања и доношења одлуке у вези са ЕуроПРО, немогуће је говорити о његовом свеобухватном општеевропском карактеру и о поузданости и ефикасности.

Који је геостратешки интерес Руске Федерације на Балкану?

Главни интерес Русије на Балкану јесте коегзистенција балканских народа, њихови пријатељски и пословни односи са Русијом који су независни од историјских предрасуда и митова, како позитивних тако и негативних.

Хоће ли руски премијер Владимир Путин током посете Србији подстакнути званични Београд да Србија затражи статус посматрача у ОУКБ?

Не желим да антиципирам предстојећу посету премијера руске владе. Могу само нагласити да Организација уговора о колективној безбедности постоји од 1992. године. То је војно-политички савез Русије, Белорусије, Казахстана, Јерменије, Киргизије, Таџикистана и Узбекистана, који је задужен за питања обезбеђивања безбедности у региону. ОУКБ као брзо развијајућа организација већ је изазвала интерес од стране многих држава, тако да ако такав интерес испољи и Србија, мислим да ће државе чланице ОУКБ са задовољством размотрити тај предлог. Али та иницијатива треба да дође од самог Београда.

Какав ће бити однос Русије према Србији уколико Србија евентуално приступи НАТО-у?

Одлука о томе да ли треба ући у НАТО или не јесте суверено право Србије, уосталом као и прерачунавање геополитичких последица такве одлуке. Русија је доследно против географског проширења Алијансе, јер сматра да је разумна граница тог процеса одавно прекорачена.

На ком нивоу јер тренутна сарадња Русије и Србије у области одбране и безбедности?

Русија се залаже за развој војно-техничке сарадње са Србијом, јачање сарадње везане за безбедност, али о тренутним нивоима сарадње боље је да питате амбасадора Руске Федерације у Београду, господина Конузина.

Када можемо очекивати руску војну јединицу у посети Војсци Србије, и када можемо очекивати да једна јединица Војске Србије учествује на паради поводом Дана победе?

Што се тиче првог питања мени је веома жао што је код Срба историјско памћење краткотрајно. За време руско-турског рата 1806–1812. године, који је имао веома велики значај за борбу српског народа за независност, Русија је пружила јавну војну подршку српском устанку. Она се састојала у снабдевању Срба оружјем, муницијом, у новчаној помоћи, узајамном деловању војске, посредовању Русије у српско-турским преговорима везаним за спорна питања, у помоћи официрима у обуци и у формирању редовних војних јединица. У савременој историји прва пријатељска посета нове руске армије Србији одржала се пре скоро дванаест година – у ноћи између 11. и 12. јуна 1999. године.

Друго питање је прикладније упутити онима који се баве организацијом параде, посебно администрацији председника Руске Федерације. Моје лично мишљење јесте да ако ми позивамо на војни марш савезнике у Другом светском рату, Американце, Британце, Французе, Пољаке, онда Срби, наши директни савезници по оружју, обавезно треба да буду и међу гостима и међу учесницима параде. Узгред, на Паради победе 9. маја прошле године присуствовао је Борис Тадић. Али колоне српске армије међу онима који су марширали на Црвеном тргу, нажалост, није било.

Могуће је да је на одлуку организатора утицала чињеница да је за време Другог светског рата на Балкану трајао, заправо, грађански рат, и многи Срби били су на различитим странама фронта. Па чак и данас многе српске патриоте себе пореде са четницима Драже Михајловића, а не са формацијама комуниста. Међутим, модерна Србија је наследница управо Црвене народно-ослободилачке војске и уопште титовске Југославије. У принципу не видим непремостиве препреке за позив српских јединица на Црвени трг.

Да ли Москва очекује да званични Београд подржи руску иницијативу о стварању нове безбедносне архитектуре у Европи?

Наравно, ми рачунамо на благонаклону реакцију свих држава Европе, посебно наших савезника, пошто филозофија СЕБ, Споразума о европској безбедности, предвиђа недељивост безбедности и равноправност свих земаља учесника нове одбрамбене архитектуре у Европи. Ми и преко дипломатских канала и из јавних извора добијамо много позитивних одзива из Европе. Идеја наилази на подршку, и хтео бих да српска власт не заостаје у дискусији о будућој европској безбедности. Посебно због тога што је баш на Балкану донедавно трајао најкрвавији рат у последњој деценији у Европи.

Генерални секретар НАТО-а, господин Расмусен, изјавио је да ће Србија ући у НАТО „корак по корак“, и да је то усаглашено са званичним Београдом. Ваш коментар?

Мислим да сте лоше чули речи генералног секретара. Он  вероватно није рекао „step by step“, него “Serb by Serb”. Узгред речено, Турска баш на такав начин данас улази у Европску унију, сваки Турчин који се пресељава у Немачку доноси у ЕУ делић Турске.

Ако причамо озбиљно, господин Фог Расмусен је у више наврата говорио да Србија за чланство у Европској унији апсолутно не треба претходно да улази у НАТО. Никакви договори са Београдом о томе да ће Србија постати чланица Алијансе мени нису познати. Највероватније су то новинарска нагађања.

Да ли би Русија изменила свој став по питању Косова уколико би се Србија евентуално определила за НАТО?

Не, наш став је доследан и неизмењив. Он се састоји у следећем: земље НАТО-а које су признале Косово могу да приме Србију у своје редове само у новим границама. У самом НАТО-у постоје државе које нису признале независност, али њих, као и Русију, у томе спречава само став званичног Београда који засад не иде на такав корак, мада је недавно и успоставио званични контакт са Приштином, између осталог у Бриселу.

Тако да ви не можете ући у НАТО непризнавши косовску независност. То је немогуће, јер Устав НАТО-а забрањује примање држава са територијалним споровима. Ако Београд због уласка у НАТО или у ЕУ призна независност Косова, онда Русији једноставно неће остати основа за одустајање од истог таквог корака. Став Москве понавља став Београда, али ни на какав начин њега не превазилази. Баш ово је имао у виду министар Лавров када је говорио да Руси не могу бити већи Срби од самих Срба – “већима Срби, него сами Срби”.

Редовна годишња конференција НАТО чланица и држава партнера одржаће се у јуну у Београду. Неки у Србији верују да ће тај скуп приближити Србију Северноатланској алијанси. Шта мислите о томе?

Србија, као уосталом и Русија, учествује у НАТО програму Партнерство за мир. Само по себи спровођење такве конференције ништа не доказује. Заседање Савета евроатланског партнерства и ПЗМ различитог нивоа одржавају се у Бриселу сваке недеље, једно од таквих заседања биће узлазно, и то је све.

Да ли Руска Федерација очекује да власт у Србији јасно одабере сарадњу са Русијом или НАТО-ом?

Сматрам да је то лажна алтернатива. Нико не омета Србију да спроводи вишесмерну спољну политику.

Србија има приоритет – пут ка чланству у ЕУ. Да ли ће на том путу Русија подржати Србију?

Ми треба да доставимо Европској унији позитивну карактеристику Србије као поузданог пријатеља и савесног партнера. Ако, наравно, Србија затражи да јој се да таква карактеристика.

Председник Борис Тадић ће ускоро посетити Москву. Том приликом Тадић и Медведев би планирано требали да потпишу протокол о стратешком партнерству двеју држава. Шта се подразумева под стратешким партнерством?

То је брак из љубави и користи који је заснован на узајамном задовољству и обостраној користи, што одговара нашим општим интересима, нашој општој историји, нашој вери.

“Српско чланство у НАТО-у значи де фацто признавање независног Косова. Ми немамо аргумент да будемо већи Срби од Срба”, изјавили сте једном приликом. Шта Србија добија не уласком у НАТО?

Нажалост, у реалној политици никад нема избора између доброг и веома доброг. Веома ретко се ставља на располагање избор између доброг и лошег. Чешће од свега, као правило, то је избор између лошег и веома лошег. Не може бити тако да су и вуци сити и овце на броју. Зато или непризнавање Косова или чланство у НАТО-у. То је тежак избор, али српско руководство га је само поставило пред собом.

Лично не разумем позицију тих представника српске политичке и војне елите који желе улазак земље у НАТО. Како је могуће говорити о томе ако су до сада сачувани трагови рушилачких натовских бомбардовања десетогодишње старости? НАТО није клуб џентлмена у кога је ући ствар престижа. То је организација колективне одбране. Срби толико дуго нису ратовали да желе да шаљу своје војнике и официре у Авганистан да умиру за америчку геополитичку теорију?

То је, наравно, унутрашња ствар Србије која треба да се реши на референдуму. Али ако је чак и сада Србија за пријаву за улазак у НАТО, њој ће доставити хиљаду захтева које ће она морати да испуни како би достигла подударност са стандардима НАТО-а у свим областима, почевши од каталогизације војне технике, завршавајући са нивоом корупције у органима власти.

Увек предлажем кандидатима за улазак у НАТО пажљиво и озбиљно проучавање искуства неутралних држава Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, Ирске. Оне чувају неутрални статус налазећи се у суседству са државама НАТО-а. При томе воде миран живот, развијају сопствену војску и структуре силе и не поклањају Бриселу свој национални суверинитет.

Војна неутралност, неутрални статус – то је паметан избор руководства земље које се стара о безбедности и слободној будућности свог народа, а не тежи по било коју цену да уђе у неки наднационални блок. И уопште, такво питање треба да се изнесе на референдум. Српска елита сада је подељена на противнике и присталице чланства у НАТО-у. Зато као судија треба да наступи сам српски народ.

Рекли сте пре годину дана да је НАТО спреман да нормализује односе са Русијом, да ли исто мислите и данас?

Није сасвим тако. Проблем је у томе што НАТО није хомогена алијанса, у њему постоји већ 28 земаља чланица, свака од њих има своје мишљење. Са некима имамо одличне односе, са другима мало лошије. Али када се сретнемо за једним столом заседања Савета Русија–НАТО, имамо посла са блокним приступом, што је уопште забрањено Римском декларацијом из 2002. године оснивачким документом СРН. То наравно отежава узајамно деловање са НАТО-ом.

У Лисабону смо урадили правилан, али засад само декларативни корак у извођењу односа Русија–НАТО на стратешки ниво. Сада треба реализовати одлуке донете на самиту. Опредељујућим, на неки начин лакмус папиром развој сарадње постаће везан за ПРО. Моћи ћемо да достигнемо поверење и разумевање по том питању, моћи ћемо и да изађемо на стратешке, савезничке односе, који су данас тако потребни Европи XXI века, уморној од блоковних конфронтација.

Премијер Путин предложио је америчком потпредседнику Бајдену укидање виза између те две државе. Да ли је то историјски корак?

То би доиста био историјски корак, с обзиром на сложене односе између СССР и САД у XX веку. Ако успемо да укинемо визе између наших држава то ће бити такав пример евроатланског партнерства којем ће позавидети савезници Вашингтона у НАТО-у.

Извор: Актер

Сродни чланци:

Оставите одговор