RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Евроазија Небојша М. Крстић

Савез Русије, Белорусије и Јгославије (1) – зашто је опозиција против стварања Савеза?

Савез Русије, Белорусије и Јгославије (1) – зашто је опозиција против стварања Савеза? 09.11.2000.Leave a comment

Када су у питању геополитичка определења такозване демократске опозиције у Србији, онда се непристрасно и веродостојно мора констатовати да је, скоро по правилу, евроатлантизам оно што повезује не баш монолитну дружину у распону од Грађанског савеза Србије до Српског покрета обнове или пак од Лиге социјалдемократа Војводине до Нове демократије. Са друге стране, поставља се потпуно умесно питање колико је уопште оправдано говорити о геополитичким ставовима ове групе партија и странака када се има у виду да ниједна од њих нема ни „н“ од назнаке иоле озбиљније разраде геополитичких ставова. Другим речима, ради се о имплицитно подразумевајућим определењима која пледирају на безпоговорност, како својег чланства, односно присталица, тако и политичких неистомишљеника.

Опозиција у Србији, дакле, неупитно прихвата и, у већој или мањој мери, промовише неколико кључних момената геополитичког, војног и економског евроатлантизма. Пре свега, овдашње опозиционе партије беспоговорно прихватају и без задршке користе евроатлантску геополитичку флоскулу под називом „међународна заједница“ у површном, погрешном и једнодимензионалном значењу „Сједињене Америчке Државе плус Европска Унија“. Синтагма „међународна заједница“ као терминолошка димна бомба користи се у разним демагошким приликама када се истичу жеље да и наша земља буде део „међународне заједнице“ у оквиру „евроатлантских интеграција“. Такође, заговара се и тобожња неопходност уласка у евроатлантско „Партнерство за мир“ а онда и у НАТО. Затим, пропагира се расистичка прича да Србима није потребна сарадња са Русијом, Кином или Индијом, – управо са оним земљама које чине претежни део (и по броју становника и по величини територије) евроазијске међународне заједнице. Једном речју, опозиционе странке у Србији нимало не желе координисано партнерство, сарадњу и савезништво на темељима евроазијске интеграције у контексту геополитичке противтеже евроатлантизму.

Уколико неко од читалаца помене недавни одлазак у Русију тројице опозиционих политичара (Драшковић, \инђић, Коштуница) као пример првог корака ка геополитичкој уравнотежености и значајног отклона од бесрамне снисходивости разулареном евроатлантизму, онда ће врло брзо бити демантован изливима њихове нетрпељивости када је у питању стратешки значајан геополитички пројекат савеза Русије, Белорусије и Југославије – пројекат који, несумњиво, има веома важне геовојне и геоекономске импликације. Тако, на пример, један од ове тројице (В. Коштуница) у интервјуу дневном листу „Данас“ (3-4. јун 2000, стр. 21) назива овај геополитички пројекат, ни мање ни више, него „бесмисленом идејом“: „И наш и руски интерес је да Русија буде овде, али не из неких старих снова, поготово не због бесмислених идеја као што су руско-белоруско-српски савези, већ због потребе да СРЈ опстане као држава и то демократски уређена држава“.

Нажалост, ово није једини пример непорециве истине да бахато незнање није исто што и политичка самоувереност. Осам месеци раније, један други представник овдашњих „демократских снага“, председник странчице под називом „Нова демократија“, Душан Михајловић, бестидно се изругује тежњама за стварање савеза Русије, Белорусије и Југославије говорећи да је то „научно-фантастични пројекат о стварању савеза Русије, Белорусије и небеске Србије“ („Данас, 2-3. октобар 1999, стр. 20). Овакво антихришћански цинично изругивање Небеској Србији (то јест, Сабору свих Светих Срба и Србкиња у Царству Божијем) може да изненади само неупућене који не познају континуитет у пренемагајућем додворавању евроатлантском србомрзачком Западу од стране Душана Михајловића и његових новодемократа. Тако, на пример, док се још није ни осушила крв србских мученика које су побили НАТО сатанисти, у јуну месецу прошле године „Нова демократија“ објављује Михајловићеву пропагандну публикацију у којој се НАТО бомбардовања називају „трагичном грешком Западне алијансе“ (Душан Михајловић, „Нови људи и нова политика за ново време – кратак историјат и политичка платформа“, Београд, јун 1999, стр. 15). Само демонизовани циник може да назове „трагичном грешком“ свирепа планска убиства србских трудница, породиља, беба, деце, болесника, жена, стараца и старица. „Трагична грешка“ или „колатерална штета“, свеједно, – то је паклени цинизам који пљује мученике који су пострадали само зато што су Срби.

Мучно је и тужно набрајати све примере изругивачких активности оних који не знају, или не желе да знају, да је неотклонива геополитичка будућност Србства управо у остварењу руско-белоруско-србског савеза. Духовна, политичка, војна и економска снага овог савеза биће неразрушив стожер будућих геополитичких интеграција православних земаља.

Небојша М. КРСТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор