RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Резолуција евроатлантског тоталитаризма
    Подршка Центра за развој међународне сарадње и сајта Видовдан  гласноговорницима истине и слободе – Спутнику и Раша тудеј   „Нацисти, фашисти, комунисти, ма колико се разликовали по идеологији, служе се у пракси истим методама, због чега се и обухватају сви скупа истим називом тоталитараца“ – речи су Слободана Јовановића.  Те тоталитарне методе крећу се од […]
  • Сто година зла
    Када нови председник Америке то и званично постане у јануару следеће године, навршаваће се тачно сто година од почетка спирале зла. И на Истоку и на Западу. РАЂАЊЕ ЗЛА Пре сто година у Русији је изведен бољшевички преврат. Комунисти су развалили до тада постојећи свет у тој велесили и донели зло које се ширило систематски […]
  • Србија, НАТО, Русија, шта је српски интерес?
  • Стевица Деђански: НАТО праведност и Србија
    Питање разлике између праведности и законитости јесте кључно питање спољне политике и међународних односа. Шта је праведност, то је врло релативно. Оно се разликује код различитих цивилизација и често је условљено интересима. Примера ради за западне земље, чланице НАТО-а, бомбардовање Србије је била праведна ствар исто толико, колико је за њих праведна ствар признавање Косова […]
  • Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?
    Задовољство нам је да Вас позовемо на скуп у организацији Центра за развој међународне сарадње  под називом   „Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?“   који ће бити одржан  у понедељак 10.10.2016. године са почетком у 10.30 часова, у Медија центру, Теразије 3, Београд  На скупу говоре:  Александар Чепурин – Амбасадор Руске федерације у […]
Спољна политика

Долазак Путина и разбијање завета ћутања о важним темама

Долазак Путина и разбијање завета ћутања о важним темама 22.03.2011.1 Comment

Долазак премијера Путина у Београд веома је битан моменат за Србију. То је прилика да се ствари истерају на чистину. Наша власт ће морати да покаже добру вољу, што њој површно и није тешко да учини. Међутим, овај пут ће то морати да уради конкретно а не декларативно. То значи да ће теме које се већ дуже време избегавају или представљају као небитне морати да дођу на дневни ред, а то су теме које Центар за развој међународне сарадње већ скоро годину дана намеће јавности. Укратко, биће отворено питање Уговора о европској безбедности, уласка у НАТО односно војној неутралности, Јужном току, продаји Телекома.

Сумњива лојалност

Битно је и оно што ће бити на дневном реду, иако не тако јавно као претходне теме, а то је питање лојалности наше земље према својим пријатељима, који су нас, када су многи хтели да нас униште, подржавали, помагали и бранили наш територијални интегритет. Актуелан је пример Белорусије. Председник те земље нам је демонстрирао да је наш искрени пријатељ (долазио за време бомбардовања и нападнутој СР Југославији пружао друге видове подршке), а шта смо ми урадили? Завели смо Белорусији санкције јер нам је то препоручила ЕУ, а још нисмо ни члан те Уније.

Пошто смо тако поступили поставља се питање: шта ће бити ако Србија уђе у ЕУ а онда од нас буде тражено да непријатељски поступимо према Русији. Шта ће бити ако од нас буде захтевано да уведемо санкције земљи са којом имамо уговор о бесцаринској трговини, која нам је сада гарант опстанка, односно земљи која нам нуди да будемо енергетски лидер југоисточне Европе? Шта ако Брисел или Вашингтон буду инсистирали да пошаљемо трупе против наших садашњих пријатељских земаља? Од Србије ће се тражити гаранције да неће тако поступити.

Самопреиспитивање

Посета руског премијера прилика је и да сами себи поставимо важна питања за нашу будућност. Да ли хоћемо да будемо аутентичан члан Уније или амерички сатрап? Да ли нам је ЕУ циљ или тек средство да постигнемо прави циљ, а то је раст стандарда, бољи живот? Ако нам је средство, онда треба у ЕУ да уђемо без окрњене територије, као енергетски лидер региона и војно-политички независни тј. неутрални. Ако не будемо тако поступали нећемо имати ни стандард какав имају Бугарска и Румунија. Остаћемо заробљеници лепих а нереалних снова.

Стално се питамо шта хоће Путин, а треба да се запитамо: шта хоћемо ми? И шта реално можемо да понудимо да би и Руси нама дали нешто више. Замислимо се: хоћемо ли предност у трговини у односу на остале? Хоћемо ли „Јужни ток“? Хоћемо ли у ЕУ као цела Србија? И после тога још једном размислимо: да ли има смисла да уводимо санкције пријатељима по диктату Америке? Да ли нам се исплати да уђемо у НАТО или да задржимо проглашену војну неутралност?

Речи лете, а примери остају. Ваљало би свашта да урадимо у пракси а не само на речима. Бујица пријатељских изјава у односу на Русију неће изостати. Али сумње у добре намере владајуће гарнитуре и дела опозиције изазивају догађаји о којима смо говорили, као што је увођење санкција Белорусији и они које нисмо споменули, нпр. стално поткопавање енергетског аранжмана са Русијом. Сумње изазива кокетирање са НАТО пактом од стране министра одбране и војног врха, односно њихови одласци на носаче авиона са којих је бомбардована Србија. Сумњу изазивају оркестрирани напади на НИС и „Јужни ток“ и то како од стране власти тако и од стране тренутно најутицајније партије у опозицији (СНС). По томе се види да нема случајности у томе, него да је све наручено и усаглашено. Као што нема случајности ни у игнорисању руског предлога Уговора о европској безбедности (УЕБ).

Суочавање са реалношћу

Наш Центар је поднео две иницијативе Скупштини Србије, за расправу о УЕБ-у и Јужном току, али није било реакције. На време смо упозоравали да имамо шансу да кооперативним ставом према иницијативама Москве извучемо највећу могућу енергетско-економску корист, али то никога није занимало. Зашто је тако? Одговор није сложен: да би се власт додворила некоме или да се некоме не би замерила. Не треба ни да кажемо ко је то. Мало се у установама које су дужне то да раде размишља о интересима Србије. Мисли се на себе. Али, сада ће властодршци морати да изађу на чистину. Питања на која ће политичка елита Србије морати да пружи одговор су следећа: 1. Војна неутралност тј. НАТО или УЕБ? 2. „Јужни ток“ – хоћемо ли или не да будемо његов део? 3. Да ли је руски капитал пожељан или не (НИС, банке, осигуравајућа друштва, кредити)?

Када будемо чули одговоре, знаћемо шта нас чека. И поред свих несрећа које су нас задесиле задњих 20 година – губитка територија, бомбардовања, економских санкција, мафијашке приватизације – поново имамо шансу да испливамо на површину и да постанемо независни и битни. Наравно, нашим непријатељима то се неће свидети.

Тренутак истине

Српске власти папагајски тврде да ми немамо непријатеље, већ да су нам пријатељи и они који нам отимају део територије. Ако је тако, онда је питање за наше тзв. пријатеље: зашто им смета јака Србија која неће тражити помоћ него сама радити и стварати? Нема дилеме, од њих нећемо добити одговор на то питање. Не можемо да их натерамо да нам га дају, али можемо упорно да притискамо нашу политичку елиту да одговори на питања која се њој постављају.

Боравак Путина у Београду – премијера земље која је доказала да жели јаку, економски и политички независну Србију – права је прилика за то. Од одговора на поменута питања зависи и унутрашњи капацитет да радимо у прилог својих интереса и стварање спољних веза, пре свега са Русијом и најважнијим делом Европске уније које су такође веома битне за успех. Јасан је одговор на дилему која се поставља: ћутање и тихо труљење или отварање и постепено решавање важних питања и на тим основама напредак! Да ли имамо храбрости да се као друштво боримо за своје боље сутра?

доц. др Стевица Деђански

председник Центра за развој међународне сарадње

Извор: http://www.crms.org.rs

Сродни чланци:

One comment

  1. Код ас је на делу квислиншка марионеткса власт, али и део опозиције је цсумњив како рекосте нарочито СНС који сваки час критикују русе, а као су за сарадњу и пријатељство. А с друге стране трче у Брисел, улизуу се и очигледно примају задатке и сугестије шта треба а са ким нетреба сарађивати, подла игра, перфидна , иза леђа .
    Путин је конкретан отворен, на нама је одговор, и ред је да се коначно пробудимо из овог ошмара и узмеммо судбину у своје руке и недамонитковима у режиму да нас дотуку, јер су до сада в+уништили привреду, бар да нас морално и духовно не осакате, на нама је потез, нема чекања,побуна против квислинга на свим пољима…

Оставите одговор