RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Небојша М. Крстић

Дуx и тло

Дуx и тло 06.11.2000.Leave a comment

У временима бурних историјских искушења неизбежно се проверава снага и способност појединаца и заједнице који не желе да нестану у агонијским мукама растакања и губљења свог идентитета. Стратегија опстанка тада постаје главни и најважнији задатак за оне народе који још увек могу да се повинују захтевима историјске и есхатолошке одговорности у складу са заветним вредностима својих државотворних и државочуварних предака. У таквим преломним тренуцима врло лако падају, или се још лакше препознају, маске свих облика духовне, националне и геополитичке неаутентичности. Једна од тих наказних маски овде и сада свакако јесте псеудохришћанска – тачније, антихришћанска заблуда да је потпуно свеједно чија је која територија и коме припада поједина земља. Заговорници овакве погубне заблуде притом нимало не презају да у циљу јаловог дискредитовања своје неистомишљенике етикетирају бесмисленим налепницама попут следећих: „националистичка острашћеност“, „национални екстремизам“, „фундаментализам“, „етнофилетизам“ и томе слично. Свој кукавичлук желе да оправдају скврнављењем освештаних начела србске светосавске државотворности и геополитичке парадигме. Ове незналице неће презати чак ни од тога да употребе гностички и манихејски дуализам и ревитализују монофизитску јерес само да би покрили и „оправдали“ собствену кукавичку неодговорност за судбину своје заједнице. Другим речима, они ће свим (нечасним) средствима злоупотребљавати истине вере православне и живота хришћанског. Оптуживаће све оне који знају да се хришћанство не састоји у бесловесном, апатичном, кукавичком, безвољном и капитулантском препуштању злу и зломе, већ у одлучној, бескомпромисној, непоколебивој и неустрашивој борби непрестаној за Крст Часни и Злободу Златну.

Најкраће речено, србска геополитичка одговорност подразумева нефалсификовану православну духовну присебност која се итекако стара за простор у којем обитавају Срби. У онтолошком смислу то је егзистенцијални простор србског народа, дакле простор у којем су су Срби задобили, стекали, потврдили и очували свој духовни и национални идентитет. Другом речима то је србски геополитички простор или још конкретније, прецизније и тачније речено – то је србски отачаствени простор, то јест простор србског Отачаства. Србски отачаствени простор као простор србског Отачаства је у сваком погледу нешто много више од пуких територија или србског етничког простора. Србски отачаствени простор сачињавају све Србске Земље и Србски Завичаји који су током векова заквашени бројним облицима србске државности и државотворности. (По речима нашег водећег геополитиколога Милоша Кнежевића око четрдесет дијахронијских облика србске државности јесте присутно на србском геополитичком простору.) И управо зато је „отачаство“ темељна и примарна србска геополитичка категорија а „отачаствољубље“ (то јест, љубав према Отачаству) најважнија србска врлина. Да ли је онда, у светлости ових увида, случајно зашто је почетком тринаестог века ондашњи охридски архиепископ, србомрзац Димитрије Xоматијан, незадовољан стицањем самосталности Србске Православне Цркве, у немоћном бесу и бесној немоћи напао Светог Саву говорећи да га је „поробила љубав према Отачаству“ (у грчком оригиналу: „i tis patridos gar erotes afton ihmalotefsan“).

Од тада па до данас иста оптужба се идентично понавља: свим непријатељима православног Србства смета србско отачаствољубље и залагање за очување србског отачаственог простора. Срби не смеју да воле своје Отачаство уколико желе да буду „политички коректни“. Срби не смеју да воле своје Отачаство ако не желе да их прогласе за „разбојничку нацију Европе“ (овако су 12. октобра 1998. године Срби названи на насловној страни високотиражног америчког политичког магазина Нењсњеек). Управо зато потребно је, штавише неопходно, упознавање и изучавање србских геополитичких интереса и државотворних вредности. То је незаобилазни предуслов у испунењу најважнијег циља стратегије србског опстанка: уз Божију помоћ бити свој на своме.

Небојша М. КРСТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор