RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Небојша М. Крстић

2000.

И Срби су ушли у фамозну двехиљадиту годину. Xронолатријска фиксација, тачније глобално хронолатријско сујеверје све више обузима планету. Без обзира што ова, 2000. година није никакав почетак двадесет првог века нити пак трећег миленијума (то је, наравно, 2001. година), готово читава планета је инфицирана бесловесним псеудохилијастичким трансом. О каквој врсти бесомучног новопаганског и антихришћанског махнитања је реч, најбоље показује следећи пример. Као самопрокламовани контролор читавог света, Сједињене Америчке Државе у лику свог њу-ејџ понтифекса Вилијама Клинтона изричу у име демократије нову „истину“ о времену и историји. Наиме, претпоследње недеље децембра месеца протекле године, коментаришући планетарну еуфорију поводом такозваног „миленијумског дочека“ Нове године, Клинтон је, у интервјуу америчкој телевизији ЦБС, изјавио да врло добро зна како двехиљадита година није почетак двадесет првог века и трећег миленијума. Али, по његовим речима, „упркос мишљењу експерата приклонили смо се жељама људи; тако ће бити јер ово је демократија“!

Дакле, у име демократије амерички хегемонисти могу себе да проглашавају и намећу не само за господаре светског простора него и – времена! Амерички председници не приписују себи само атрибуте владара света – козмократора, већ се сматрају и ритуалним владарима времена и историје – хронократорима. У име америчке (тачније, евроатлантске) демократије и демократизације не врши се само најбезочнији и најбестиднији геноцид над православним Србским народом. У име демократије врши се неви|ено и небивало прекрајање и преусмеравање времена. Амерички председник, као најекспониранији портпарол и оперативац Новог светског антихришћанског поретка, не жели у својим рукама да држи само геополитичке кључеве света, већ жели да располаже и хронополитичким кључевима историје.

Из свега реченог, једно је сасвим сигурно: за Србе нема места у том и таквом историјском времену и у тој и таквој геополитичкој и хронополитичкој матрици са жигом „Маде ин УСА“. Још сигурније је да Срби такво место не очекују и не прижељкују, нити га пак траже јер Србско освештано осећање историје јесте пре свега искуство громке јеван|ељске опомене која гласи: „Пазите на време“! Пазите да не изгубите ослонац у оној небоземној вертикали која је за наше христољубиве Свете Претке била упоришни стожер смеродавног указивања на све оно што је „Свето и Честито и Миломе Богу приступачно“. Пазите, тако|е, и подсећајте се веродостојне истине да се свака река времена улива у океан вечности.

Управо зато Срби врло добро знају да је и ова, двехиљадита година само још једна могућност да се буде ближе Светој Србији или, не дао Бог, даље од Ње. И овај овогодишњи Божић, дан Рождества Xристовог, јесте пре свега живи и неућутни позив сваком благочестивом Србину и свакој побожној Србкињи да се опет и опет, читавим својим бићем сусретну у свеспасоносној љубавној заједници са Оним Који јесте „Пут, и Истина, и Живот“ (Јн 14, 6) – са Богочовеком Xристом. Само тако ћемо „свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим и свом снагом својом“ (Мт 22, 37) моћи да у пуноти схватимо да је Господ Исус Xристос Једини Србски Пут, Једина Србска Истина и Једини Србски Живот и да без Њега заиста „ништа не можемо да чинимо“ (Јн 15, 5) ни у историјском времену ни у геополитичком простору. И само тако ћемо најделотворније и најсврсисходније изаћи из најкрвавијег столећа србске крстоносне историје, двадесетог века за који Свети отац Јустин Поповић, не без разлога, каже да је то „век атомске технике и прашумске етике“, то јест век цивилизацијског лицемерја и моралног нихилизма. Из тог века излазимо исцрпљени и изранављени, измучени и изнемогли, оклеветани и попљувани… Али излазимо и са делотворном и опитном вером да се сила Божија у немоћи показује и да се распето Србство, као никада до сада, налази на историјској вододелници и прекретници коју најбоље могу да искажу следеће речи: победити или нестати! Или победити уз помоћ Бога Живог и Истинитог и одупрети се непребројном и многообличном Злу које нас је спопало са свих страна. Или, не дао Бог, нестати уништен и обесчашћен од свепрождирућег Зла.

Од нас самих, тачније од нашег слободног определења за Крст Часни и Слободу Златну, зависиће исход те извесне борбе чија потпуна тежина нам тек предстоји уз неизбрисиво упозорење да је све ово до сада само крвава предигра за најљуће окршаје.

Небојша М. КРСТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор