RSS tekstova
RSS komentaraOsnovni uzroci američkog rata protiv Iraka i Evropske unije
01.08.2004. # 00:00 # Geopolitika # Bez komentaraPoslednjih 50 godina američki dolar je glavna svetska valuta. Štampa se jedino u američkoj centralnoj banci, „Federalnoj rezervi SAD” (Federal Reserve USA), koja je privatno vlasništvo jevrejskih banaka.
Ako neka zemlja želi da kupi nešto za američkih dolare, novac mora da „odradi”. Za svoje banane, metale, naftu i slično, zemlje prodavci najčešće traže upravo tu valutu. Ako je nema, zemlja-kupac se mora obratiti Americi. SAD joj potrebnu sumu obezbeđuje emisijom, uz veliku proviziju.
No kad Amerika nešto kupuje, dolare jednostavno odštampa. To čini poslednjih 50 godina, otkako je dolar postao osnovno platežno sredstvo u svetu. Mada je tim banknotama preplavila svet, ona u svojim bankama nema dovoljno zlata da pokrije njihovu vrednost. Zato američku „razmenu” karakteriše budžetni deficit od oko 2,5 triliona (dve i po hiljade milijardi) dolara, koji će u narednim godinama po svemu sudeći nastaviti da raste. Bušov plan predviđa da će državni dug u sledeće tri godine dostići 3,5 triliona dolara, i iznositi oko 50 posto bruto nacionalno dohotka.
Zašto Irak?
Irak je prva zemlja OPEK-a koja je prestala da prodaje naftu za dolare, i prešla na evro. Mada je 6. novembra 2002. evro vredeo svega 80 američkih centi, Irak je sve svoje dolare zamenio za evre, i to mu se isplatilo. Naime, evro je počeo jačati u odnosu na dolar, pa je Irak počeo da zarađuje. SAD mu to nisu mogle oprostiti pošto su i druga dva člana OPEK-a, Iran i Sirija, počela trgovati u evrima. Njihovim primerom pošla je i Venecuela. U ovoj zemlji u kojoj se proizvede sedam posto od ukupne svetske proizvodnje nafte neredi su počeli krajem prošle godine.
Pošto su i ruska i kineska centralna banka prešle na evro, na međunarodnom tržištu danas postoji višak dolara i manjak evra. Amerikanci to smatraju šamarom svojoj privredi, i želji da ostanu glavni svetski parazit i lihvar.
Alan Grinspen (Alan Greenspan, šef Federalne rezerve, prim. ured.) predvideo je gubitak od 13 triliona (13 hiljada milijardi) dolara samo u prvoj fazi obračuna svetske trgovine u evrima. Naime, ako evro postane prva svetska valuta, Amerika će zaostati, budući da neće moći i dalje štampati svoj novac bez zlatne podloge. Mnogi će tada zameniti dolare za evre, da bi kupovali naftu OPEK-a i ostalu robu. Najveći ulagači će tada iz SAD preći u Evropu. „Američkog načina života”, zasnovanog na tuđim dugovima i štampanju dolara bez pokrića, tada će nestati.
Dolar se još neprirodno, američkom politikom, održava u Kini, Severnoj i Južnoj Koreji, Tajvanu i Japanu. Te zemlje proizvode gotovo sve robe potrebne Americi i ona im zato pozajmljuje novac, ne bi li i dalje pravile ono što njoj treba.
No njihov profit završava u SAD, u vidu robe i otplate dugova Amerikancima.
Bankari i ekonomisti su davno procenili da će dolar strahovito pasti ako zemlje Azije prestanu da podržavaju Ameriku. U tom slučaju cela će Azija preći na evro, prvenstveno zbog nafte iz OPEK-a. Zato Bušovu „Osovinu zla” čine sve države koje nameravaju da dolare zamene evrima ili su to već učinile. SAD će ih najverovatnije napasti (Irak i Siriju, dok je Venecuela već u previranju) i njihove vlade zameniti poslušnim. Time će i ostale velike proizvođače energije pritisnuti da se vrate dolaru. Amerika će se tako i dalje snabdevati naftom u zamenu za zeleni papir, pri tom naplaćujući i proviziju.
Zbog toga se ni Velika Britanija ne opredeljuje za Evropu i evro, čuvajući funtu i „prijateljstvo” sa SAD. Ako SAD pobede, zadržaće funtu, ako ne, preći će na evro, mada već gubi novac oklevajući da to učini.
Otud bitka u Savetu bezbednosti koju protiv SAD u ime Evrope vodi Francuska, uz neodlučnost Britanaca i vladajućih garnitura Španije i Italije, kojima su Amerikanci obećali kule i gradove.
Zato su ulozi oko rata u Iraku kudikamo veći i složeniji od obične borbe za naftu. Jer ako Amerika ne uđe u rat, EU je više neće smatrati supersilom. Zato se Francuska i Nemačka bore za „mir” u Savetu bezbednosti. Irak je samo početak; ko pobedi, vladaće dugo.
Ako Amerika okupira Irak, sledeći cilj joj najverovatnije neće biti Severna Koreja, već Sirija i Jordan. Pod izgovorom očuvanja „stabilnosti regiona”, uputiće ultimatum Siriji da se povuče iz Libana, budući da odatle i sa severa navodno ugrožava Izrael. Sirija to neće učiniti, da Izrael ne bi opet zauzeo Liban i zavladao celom Palestinom. Tu će se lomiti koplja i SAD će se okomiti na Siriju, ne bi li ušle u Liban, pa potom Jordan, kao „mirotvorac”.
Uporedo se može očekivati nasilan prevrat u Venecueli, kojim će Amerikanci obezbediti kontrolu nad venecuelanskom naftom. Pošto se ustoliči marionetska vlada i u Venecueli, Evropa će postati energetski potpuno zavisna od SAD. Kontrolom i potplaćivanjem partija na vlasti u državama-članicama EU i kontrolom energije, mora, i vazduha, Amerika će obezbediti i utvrditi svoju globalnu imperiju. Takvim totalitarizmom potčiniće sve zemlje i narode.
(Članak sa Interneta, objavljen neposredno pre američkog napada na Irak, marta 2003.)
Robert Bobi Fišer (Robert James Fischer, skraćeno Bobby) rođen je 9. marta 1943. u Čikagu. Kao petnaestogodišnjak postao je prvi američki svetski prvak u šahu, pobedivši velike sovjetske velemajstora tog doba. Pošto se pokazao svojeglavim i mimo šaha, titula mu je oduzeta, a on gurnut u medijski zaborav. Mada jevrejskog porekla, dosledno se izjašnjavao protiv cionizma. Za Rata protiv Srba, 1992. na Svetom Stefanu igrao protiv nekadašnjeg svetskog prvaka, Borisa Spaskog uprkos zabrani američke vlade. Živi u izgnanstvu.
Robert Fišer
Loading ...
