Готово да нема значајнијих институција у Србији и Југославији у којима нова власт није запослила своје. Опасна болест политичара звана непотизам, или народно речено запошљавање рођака и пријатеља преко везе, одлично успева и на новом политичком тлу Србије.
Упркос оштрим и оправданим критикама на рачун прошле власти која је збринула своје ближе и даље рођаке, нове власти нису остале имуне на овај синдром. Међу првима, Савезни министар полиције Зоран Живковић запослио је супругу Бисерку Живковић у Влади Србије, и то на изузетно озбиљном и осетљивом месту – она је постала републички секретар за законодавство. Иначе, она је у Нишу дуго била незапослена правница до 1997. године, када се запослила у ЈП „Тржница“, у време када је Живковић био градоначелник Ниша. Именовање у државни ресор изазвало је бурне реакције унутар саме републичке администрације, будући да је та функција једна од најважнијих у Влади, коју су до сада обављали изузетно искусни правници. Бисерка Живковић дошла је за секретара Владиног Одбора за законодавство директно из ЈП „Тржница“, без великог правничког искуства.
Посланици Скупштине Србије (и позиције и опозиције) који добијају предлоге закона из Владе Србије често на њен рачун упућују критике, тврдећи да су закони крајње нестручно и некомпетентно срочени. Такође, да су, веома често, у колизији са савезним законима, што је недопустиви пропуст, за који је најодговорнији секретар за законодавство. Гувернер Народне банке Југославије Млађан Динкић, супругу Татјану, запослио је код свог дугогодишњег пријатеља и сарадника по струци Мирољуба Лабуса, као шефа кабинета. У фотељу шефа кабинета ускочила је из Министарства за спољну трговину, где је раније радила.
Високи функционер Демократске странке Милена Милошевић нашла је добре везе да би њен муж Миодраг постао директор Инфостана у Београду.
За шефа обезбеђења премијера Зорана Ђинђића постављен је супруг Марије Рашете Вукосављевић. Госпођа Рашета Вукосављевић, изабрана је за министра за саобраћај и телекомуникације у Влади Србије. Претходно је била запослена на Саобраћајном институту ЦИП, где је радила као пројектант у Заводу за конструкције. Један је од најмлађих министара у Влади.
Брат Вука Обрадовића, Милош Обрадовић, после октобарских догађаја, постављен је на место директора Савезне управе за контролу лета. Будући да је Милош Обрадовић напустио ВЈ још пре седам година, реактивиран је и предложено је да, осим директорског места, добије и чин генерала.
Невенчана жена савезног министра Зорана Шамија, Офелија Бацковић, предложена је за главног и одговорног уредника Телевизије Србије.
Многи функционери ДОС запошљавали су своје жене и рођаке најчешће даље од њиховог посла, како би заметнули трагове непотизма. Србољуб Антић, функционер ДОС, међутим, док је био министар у Прелазној влади Србије, своју супругу Снежану запослио је као шефа свог кабинета. Ем јој је нашао посао, ем му је супруга на дохват руке.
У Савезном министарству за иностране послове, према неким неслужбеним подацима, с посла је избачено, или како се то у дипломатском жаргону каже, „стављено нарасполагање“ стотину дипломата. У низу шокова за нашу дипломатију, уопште, било је постављање Александре Јоксимовић за помоћника савезног министра за иностране послове и начелника сектора за штампу и културу. До тада портпарол Демократске странке и наставник солфеђа у средњој музичкој школи, Јоксимовићеваса дипломатијом има везе тек толико колико је путовала по иностранству, а каже да јесте.
На изузетно важно и осетљиво место у СМИП-у, дошла је и ћерка Милоша Минића: Јелица Минић, без икаквог искуства, после октобарских догађаја постала је одмах помоћник министра за иностране послове.
Loading ...