RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Друга Србија

Преко везе демократски

Преко везе демократски 07.05.2001.Leave a comment

Готово да нема значајнијих институција у Србији и Југославији у којима нова власт није запослила своје. Опасна болест политичара звана непотизам, или народно речено запошљавање рођака и пријатеља преко везе, одлично успева и на новом политичком тлу Србије.

Упркос оштрим и оправданим критикама на рачун прошле власти која је збринула своје ближе и даље рођаке, нове власти нису остале имуне на овај синдром. Међу првима, Савезни министар полиције Зоран Живковић запослио је супругу Бисерку Живковић у Влади Србије, и то на изузетно озбиљном и осетљивом месту – она је постала републички секретар за законодавство. Иначе, она је у Нишу дуго била незапослена правница до 1997. године, када се запослила у ЈП „Тржница“, у време када је Живковић био градоначелник Ниша. Именовање у државни ресор изазвало је бурне реакције унутар саме републичке администрације, будући да је та функција једна од најважнијих у Влади, коју су до сада обављали изузетно искусни правници. Бисерка Живковић дошла је за секретара Владиног Одбора за законодавство директно из ЈП „Тржница“, без великог правничког искуства.

Посланици Скупштине Србије (и позиције и опозиције) који добијају предлоге закона из Владе Србије често на њен рачун упућују критике, тврдећи да су закони крајње нестручно и некомпетентно срочени. Такође, да су, веома често, у колизији са савезним законима, што је недопустиви пропуст, за који је најодговорнији секретар за законодавство. Гувернер Народне банке Југославије Млађан Динкић, супругу Татјану, запослио је код свог дугогодишњег пријатеља и сарадника по струци Мирољуба Лабуса, као шефа кабинета. У фотељу шефа кабинета ускочила је из Министарства за спољну трговину, где је раније радила.

Високи функционер Демократске странке Милена Милошевић нашла је добре везе да би њен муж Миодраг постао директор Инфостана у Београду.

За шефа обезбеђења премијера Зорана Ђинђића постављен је супруг Марије Рашете Вукосављевић. Госпођа Рашета Вукосављевић, изабрана је за министра за саобраћај и телекомуникације у Влади Србије. Претходно је била запослена на Саобраћајном институту ЦИП, где је радила као пројектант у Заводу за конструкције. Један је од најмлађих министара у Влади.

Брат Вука Обрадовића, Милош Обрадовић, после октобарских догађаја, постављен је на место директора Савезне управе за контролу лета. Будући да је Милош Обрадовић напустио ВЈ још пре седам година, реактивиран је и предложено је да, осим директорског места, добије и чин генерала.

Невенчана жена савезног министра Зорана Шамија, Офелија Бацковић, предложена је за главног и одговорног уредника Телевизије Србије.

Многи функционери ДОС запошљавали су своје жене и рођаке најчешће даље од њиховог посла, како би заметнули трагове непотизма. Србољуб Антић, функционер ДОС, међутим, док је био министар у Прелазној влади Србије, своју супругу Снежану запослио је као шефа свог кабинета. Ем јој је нашао посао, ем му је супруга на дохват руке.

У Савезном министарству за иностране послове, према неким неслужбеним подацима, с посла је избачено, или како се то у дипломатском жаргону каже, „стављено нарасполагање“ стотину дипломата. У низу шокова за нашу дипломатију, уопште, било је постављање Александре Јоксимовић за помоћника савезног министра за иностране послове и начелника сектора за штампу и културу. До тада портпарол Демократске странке и наставник солфеђа у средњој музичкој школи, Јоксимовићеваса дипломатијом има везе тек толико колико је путовала по иностранству, а каже да јесте.

На изузетно важно и осетљиво место у СМИП-у, дошла је и ћерка Милоша Минића: Јелица Минић, без икаквог искуства, после октобарских догађаја постала је одмах помоћник министра за иностране послове.

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор