RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика Економија

Потребна активнија политика Србије

Потребна активнија политика Србије 21.11.2010.Leave a comment

Центар за развој међународне сарадње организовао је 6. новембра 2010. године у београдском хотелу Хајат научни скуп под насловом „Геополитички и енергетски фактори безбедности Балкана“. У раду овог научног скупа учествовали су доц. др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, мр Драгомир Анђелковић, аналитичар Фонда стратешке културе из Москве, др Предраг Николић, председник Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске, проф. др Момчило Живковић, редовни професор Факултета за пословне студије универзитета Мегатренд у Београду, Бранко Радун, политички аналитичар и главни уредник часописа Видовдан, Жељко Цвијановић, главни и одговорни уредник часописа Нови Стандард, проф. др Милан Мијалковски, др Ивица Ђорђевић и мр Марко Филијовић са Факултета за безбедност у Београду, др Саша Гајић, научни сарадник Института за европске студије у Београду, проф. др Радован Радиновић, генерал потпуковник у пензији, проф. др Радован Илић, пуковник у пензији, бивши директор Института за стратегијска истраживања и др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду.

Након што је водитељ скупа поздравио уважене госте, међу којима су били и представници амбасада Русије, Украјине, Мађарске, Хрватске, Румуније и Бугарске, као и представници Министарства одбране и Привредне коморе Београда, учесници су представили своје радове који ће се наћи у зборнику чије објављивање је предвиђено за крај године. Преносимо делове излагања учесника скупа.

доц. др Стевица Деђански

“За Србију је неопходно да предузме хитне и опсежне мере усмерене на опстанак националне привреде и обезбеђење енергетске безбедности државе. Тиме је учешће државе у међународним стратешким пројектима који ће трајати више година заиста неопходно. Пројекат «Јужни ток» сваког дана има све више присталица и све више оних који желе да му се прикључе. Не можемо да не поздравимо руско-румунске, руско-македонске и руско-бугарске уговоре који су омогућили сигурне прогнозе да ће се прва линија ЈТ напунити гасом већ 2015. године.

Влада Србије треба да предузме мере како не би заостала у односу на друге и како би постала и за руског и за европске учеснике озбиљан и адекватан партнер, како би показала своју зрелост и спремност да решава акутне социјално-економске проблеме ове земље.

Треба истицати да учешће у ЈТ пружа за Србију прегршт инвестиција које нису политички условљене. У овоме је једна од разлика овог пројекта од других, који се реализују под покровитељством НАТО и чија је најбитнија карактеристика да се новац који долази у неку државу условљава озбиљним одлукама на спољнополитичком или унутрашњем плану.

Учешће у ЈТ и сличним пројектима подразумева и јачање или у најмању руку неопходност очувања неутралног статуса Србије, прокламованог парламентарном резолуцијом. Али ако се нашој земљи пружа шанса да учествује у процесу изградње нове архитектуре европске безбедности на основу предлога о Уговору о европској безбедности који је предложила Русија, а који већ озбиљно разрађују Немачка, Француска и многе друге земље, треба да је користимо.

Са тим у вези позивамо Владу Србије и све релевантне структуре да активно искористе пружену шансу, укључе се у разраду Уговора о европској безбедности и тиме учврсте озбиљно пољуљане спољнополитичке позиције наше земље.“

мр Драгомир Анђелковић

“Јасно је да околности нису повољне за реализацију пројекта ‘Набуко’. С друге стране, Руска Федерација у сарадњи са својим италијанским партнерима, нема озбиљније препреке за изградњу свог гасовода ‘Јужни ток‘. Што значи да у наредном периоду не да ће бити смањене противречности између фактора војно-политичке доминације на Балкану и чинилаца једнако делотворне енергетске моћи, већ ће оне бити и повећане, и то на штету Америке. А то, како у нашем региону, тако и ширем европском простору, може да доведе до јачања тензија. Морали бисмо да имамо у виду да од тога како се наша ‘политичка каста‘ односи према Русији, како начелно тако и конкретно у вези са иницијативом до које је њој врло стало (УЕБ), па је чак и сматра приоритетним питањем своје европске политике, зависи и наше место у великом енергетском пројекту о коме причамо. Није исто да ли ће капацитет крака који ће проћи преко Србије бити на договореном минимуму или знатно већи. Није исто да ли ће Република Српска добити свој крак или не.“

др Предраг Николић

“Србија мора снажно да инсистира на имплементацији ‘Јужног тока‘. Свако одлагање или одустајање од истог било би равно катастрофи и коначној победи НАТО пакта. Зато Србија, чекајући на руску солидарност, пре свега мора да покаже одговорност. Србија мора да уради свој домаћи задатак. То подразумева рад на изградњи инфраструктуре, не само саобраћајне. Та настојања морају бити у функцији интеграције српских земаља и српског етничког простора. Своје транзитне предности не смемо багателисати и употребљавати тако да корист буде туђа и да се таквим нашим положајем санирају географски недостаци сецесионистичких југословенских република, што се управо чини формирањем заједничког железничког предузећа са Хрватском и Словенијом. Посебно место у нашим интеграционим настојањима мора имати Република Српска. Потпуно инфраструктурно, саобраћајно и енергетско интегрисање Републике Српске мора бити приоритет српске политике.“

проф. др Момчило Живковић

“Република Србија је de facto сиромашна кључним енергентима односно домаће резерве нафте и гаса су мале, а од енергетских минералних ресурса једино су респектабилне резерве угља и то нискоквалитетног лигнита. Имајући у виду ову чињеницу, као и то да ће потрошња енергије даље расти, закључак је да ће се енергетска зависност даље повећавати, што има додатне увозно-извозне, економске, финансијске и привредно-развојне димензије. Та чињеница ће несумњиво имати и бројне безбедносне импликације у будућности.“

Бранко Радун

“Србији је потребна јасна енергетска стратегија али и конкретни програми који ће у оквиру ње бити остварени. Раст потрошње нафте и гаса из године у годину у Србији се повећава, па је јаз између енергетских потреба и домаћег капацитета за њихово задовољење све већи и већи, а изостају системска решења која би омогућила нашу дугорочну енергетску безбедност. Продаја НИС-а руским партнерима значајан је, али ипак недовољан корак напред. Србија мора да се потруди да створи што боље услове како би руски партери даљим инвестирањем, чак знатно већим од уговором предвиђеног нивоа, од Србије учинили енергетског лидера пост-југословенског региона. Тако не само да се штити наша енергетска безбедност, већ се подиже и геополитички значај земље, односно способност да бранимо Косово, Републику Српску, као и да на другим пољима штитимо виталне националне интересе.“

Жељко Цвијановић

“Данашња антирежимска елита, склона малодушности, често изражава веровање како је српски народ апатичан и као такав несклон суштинским променама. Наравно, то оправдање за неделатност и непостојање нових идеја је лажно, што се и показало прошлог месеца на улицама Београда. Импулси грађана за промене данас су снажнији него импулси елите. Колики значај српско-руске сарадње може да буде у том аспекту довољно се види из подсећања колико је и идеја о тој сарадњи данас живља међу грађанима него међу представницима елите. Надам се да се разумемо ако закључимо да је то шанса а не хендикеп те сарадње.“

проф. др Милан Мијалковски, др Ивица Ђорђевић и мр Марко Филијовић

“Балканске земље могу своје стратешке планове да реализују управо преко настајућих интегративних миксева, који повезују интересе великих сила. Наравно све важи под условом да постоји способност за креативно бирање партнера уз уважавање сопствених дугорочних интереса. Улога Турске у датом контексту може да се манифестује кроз ублажавање супарништава различитих енергетских рута. Иако неки пројектовани балкански коридори мимоилазе Турску (као нпр. Констанца-Трст, Бургас-Влоре, Бургас-Александрополис, ‘Јужни ток’), она би у разрешавању постојећих и потенцијалних интрарегионалних надметања могла да добије централну улогу.“

др Александар Саша Гајић

“Балкан је одувек представљао мост између Европе и Блиског истока, Црног мора и Каспијског простора који у савременим условима само добија нову геоекономску и геоенергетску улогу. Наиме, он постаје одлучно место, прва карика у ланцу којим се енергенти са истока допремају до простора ЕУ. С обзиром на вишедеценијско надметање око производње и транспорта енергената, несумњиво је да ‘Нова велика игра’ у својој димензији транспорта енергената кроз коридоре стиже на Балкан. Борба за ‘Јужни ток’ неминовно постаје и истрајавање у борби за Србију и њену будућност, јер би се његов успех одразио на цео регион и одвео га у други, повољнији геоекономски и геостратешки положај у најширем смислу те речи.“

проф. др Радован Радиновић, проф. др Радован Илић

“Безбедност света и Европе је недељива и интегрална. Као таква, она мора обухватити све садржаје живота човека, друштва, државе и свих облика заједништва: од економије, финансија, екологије, неповредивости граница, санирања последица и предупређења великих природних и техничких катастрофа, сузбијање тероризма, сепаратизма, расизма, производња оружја за масовно уништавање, заштите питке воде, енергије итд. Интегрална и недељива безбедност није стање које се може достићи краткорочно и затим вечно уживати у његовим благодетима. То је процес који треба стрпљиво градити циглу по циглу. Но, да би се тај и такав систем изградио, томе морамо тежити сви. А да бисмо му могли тежити, морамо претходно знати о чему се ради.“

др Драган Петровић

“Када је у питању српски интерес веома је важно да се искористи све већи простор који настаје постепеним преласком света из монополарног ка мултиполарном светском поретку. То је нарочито важно ако знамо да је САД и англосаксонски фактор у целини, најмање од свих великих сила наклоњен најважнијим српским државним и националним интересима. Далеко од тога да је пожељна политика директног супротстављања било којој од великих сила, нарочито не према још увек појединачно најјачим САД. Са друге стране, у складу са националном стратегијом, треба на суптилан и одважан начин заступати српску политику, вешто лавирајући између великих сила.“

Александар Ћорлука

Сродни чланци:

Оставите одговор