RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Сарадња са Русијом: гарант безбедности Србије

Сарадња са Русијом: гарант безбедности Србије 21.10.2010.1 Comment

Већ неко време сведоци смо покушаја појединих политичких странака, као и једног дела невладиног сектора, да се изврши притисак на надлежне органе Републике Србије и јавно мнење, како би уследила ревизија политике војне неутралности  коју наша држава званично заступа већ неколико година. Обично су овакве тежње умешно маскиране, односно упаковане у шири склоп „евро-атлантских интеграција.“. Тиме се вешто покушава да Србију, по инерцији њеног стремљења ка чланству у Европској унији, буде увучена у круг земаља везаних за НАТО.

ИРАЦИОНАЛНОСТ ЕВРОАТЛАНТСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Иронија свега тога је не само што је реч о војном савезу који нам није остао у лепој успомени из не тако давне прошлости, већ пре свега у чињеници да би такав поступак Србији затворио, или бар притворио врата великог дела међународне заједнице, са којим наша земља традиционално има добре односе, као и велики потенцијал у трговинској сарадњи. Такође, иронично је и то што заговорници тезе укључења Србије у НАТО, као основни аргумент својих настојања, користе баш – прагматизам.

Да чињенице говоре другачије истичу управо представници западних фирми, које су спремне да инвестирају средства у Србији. Када је италијански ФИАТ преузео фабрику аутомобила у Крагујевцу, основни разлог за то био је изузетан трговински режим који наша земља има са Руском федерацијом. Шта би се десило ако би Србија отворено „гурнула прст у око“ Русији и приступила НАТО-у?

Шта се дешава у региону? У Хрватској, на пример, иако власт води политику укључења у НАТО, покушавају на сваки начин да односе са Русијом учине што бољим. Разлог за то је јасан: потенцијал великог руског тржишта и руски енергенти. Неизвесност хрватског учешћа у пројекту „Јужни ток“ нагони власти те земље да учине баш све што је у њиховој моћи како би учествовали у њему.

Није ни чудо што је тако. Хрватска поступа рационално. Учешће у „Јужном току“ обезбедило би све енергетске потребе те земље, и то за дужи период. Дакле, како је реч о знатном бенефиту, нема те хрватске владе, без обзира на то која је странка тамо на власти, која би тек тако пренебрегла интересну сарадњу са другим моћним земљама у свету. Прагматична Хрватска се не оријентише само на САД и ЕУ.

Нажалост, у нашем случају није тако. Српска држава има један кључни проблем: за разлику од других држава насталих распадом бивше СФРЈ не постоји јасна стратегија везана за основне националне интересе и методе њиховог спровођења. То је очигледно нешто око чега, нажалост, међу водећим политичким факторима у нашој земљи још увек нема консензуса.

СПАСОНОСНА ЛОГИКА

Кад већ политичка елита није кадра да утврди којим путем наша земља треба да иде, на сцену су ступили интелектуалци. Након прве панел-дискусије, одржане у априлу ове године, под називом „Нова архитектура европске безбедности – шансе за Србију“, Центар за развој међународне сарадње спрема се да почетком новембра одржи и другу, под називом „Геополитички и енергетски фактори безбедности Балкана“.

„Логика ће увек бити јача од било каквог ускостраначког интереса: ако наша земља жели да се развија, мора почети да привређује. Да би се то десило потребно нам је знање, потребне су нам инвестиције, јасна развојна стратегија, далеко боља инфраструктура, нове идеје, нови производни погони, и наравно, тржиште на коме ћемо моћи да пласирамо оно што произведемо“, децидан је др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње.

„Србија је проживела две деценије економског и привредног сурвавања и нестабилности. Економска криза која већ две године потреса свет код нас траје знатно дуже. Али то не може да буде стање које ће трајати вечито. Можемо да учинимо једну од две ствари: да чекамо да политичари схвате да је добробит земље на првом месту, а не добробит те-и-те странке, или да као интелектуалци и стручњаци покушамо да предузмемо нешто, да пробамо сопственим снагама да утврдимо консензус око платформе којим путем наша земља треба да се развија. Ми смо се определили за ово друго, за успостављање веза свуда у свету, које ће помоћи Србији да поново стане на ноге“, истакао је др Деђански.

Он је додао да је предмет расправе прве панел-дискусије у априлу био Уговор о европској безбедности, који је иницирао председник Руске федерације Дмитриј Медведев, а који би требало да омогући нови период мира и стабилности у Европи, уз поштовање међународног права и свих раније потписаних безбедносних споразума. Уговор о европској безбедности настао је вођен примером Србије, односно бесправним покушајем сецесије јужне српске покрајине и настојањима да се тако нешто никада више не понови. Ова панел-дискусија резултирала је подношењем иницијативе Народној скупштини Републике Србије о приступању наше државе изради тог Уговора, без нарушавања њене војне неутралности.

ПУТ КА ЕНЕРГЕТСКОЈ БЕЗБЕДНОСТИ

Центар за развој међународне сарадње спрема се да оде и корак даље. За 6. новембар заказан је нови скуп истакнутих научних радника, овај пут уз присуство и гостију из региона и даљег иностранства. Очит, тема се показала врло примамљивом и за наше ближе и даље окружење.

„Покушаћемо да утврдимо стратегију за обезбеђивање енергетске стабилности, не само у Србији, већ и на подручју читавог Западног Балкана и Централне Европе“, каже др Деђански и додаје да је друга дискусија у ствари само природни наставак претходне из априла месеца.

„Питање енергената актуелније је у остатку света него у Србији, али пошто је то тема која ће се неминовно наметнути, није згорег да понекад идемо и корак напред у поређењу са оним што ради званична политика наше државе“, закључује др Деђански.

Српско друштво до сада,  због превеликог ослањања на политичке структуре, много пута је пропустило шансе које је имало. Политичаре често с правом критикујемо, али мало тога истински чинимо како би узели учешће у процесу одређивања правца којим се наша земља креће, односно у изналажењу модалитета у складу са којима треба да иде утврђеним смером. Зато је важно што су компетентни стручњаци, окупљени од стране Центра за развој међународне сарадње, узели учешће у разради стратегије енергетске и војно-политичке безбедности. Тиме је, после дужег времена, учињен искорак ка усвајању за нашу земљу спасоносне логике, а ни политичке структуре неће моћи да остану имуне у односу на такву, патриотску а суштински научно утемељену, иницијативу.

Василије МИШКОВИЋ

Сродни чланци:

One comment

Оставите одговор