RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Болест педерастија

У првим редовима протестне литије

У првим редовима протестне литије 11.10.2010.1 Comment

Кренула је, негде при крају лигургије, мало после 10, поворка из цркве Св. Марка, ка месту одржавања „параде поноса“, предвођена свештеником и човеком са високо подигнутим дрвеним крстом. Овде се бар одржала литургија. У Вазнесењској, како је полиција дословце саопштила – „литургија је забрањена“, и пролаза није било. Ни за старе жене, ни труднице. Ове недеље, саблазан је имала предност над спасењем, као и „људи“ попут Франка фан Дала, Холанђанина који се „изборио“ за учешће деце на геј-парадама у Амстердаму. А ништа, па ни литургија, није смело да ремети поворку која је требало да прође тик поред црквене порте. Исте оне из које креће и Спасовданска литија. Хоће ли њен следећи слоган бити „и Спасовдан и Содом“? И хоће ли министар вера поднети оставку колико сутра?

Али, вратимо се цркви где се служило. Већ на десетак метара од степеништа, поворку од стотинак људи чекао је приближан број полицајаца са штитовима и шлемовима. „Не можете даље,“ саопштавају оклопници свештенику. „Црквена порта се завршава на улици,“ одговара им он. То, међутим, није поколебало очигледно невољне браниоце „европских вредности“, бар не одмах. Поворка се зауставила, док су је „плавци“ постепено опколили. Слобода кретања се, изгледа, може ограничити и унутар црквене порте, ако је то зарад „Европе“.
Но, свештеник је благ али упоран, и у једном тренутку успева да прође кроз кордон, као некад Христос кроз фарисеје који су га опколили, и стиже, заједно са поворком, до улице. Он је и даље благ, али одлучан када им каже да жели да се мирно, молитвено и са крстом, успротиви процесији која треба да означи нови суноврат вредности у већ тешко рањеном друштву. Истина је, благи су и оклопници, чак и када их поворка гура. „Немојте на нас, молимо вас, ми мислимо исто.“ Објашњено им је да нико на њих није ни кренуо, већ само у мирну одбрану свог града.
Чују се ломњава и повици из правца Скупштине, и један део полиције у трку одлази, што дозвољава свештенику и поворци која је у међувремену нарасла, да се пробију до следећег кордона на углу Ресавске и Крунске. И после скоро два сата проведених ту, очи у очи са полицијом која би, чини се, радије била у Дреници тог дана, уз повремена блага тискања и скоро исто толико блага одгуривања штитовима, испоставило се да се даље није могло, осим уз рат. Многи су коментарисали, да је на челу литије био патријарх, било би бар сто пута више људи и никакав кордон не би помогао. И, не само то – не би било ни насиља, ни овде ни у другим деловима града. Јер, и у овој поворци је било навијача који су певали песме. Али без и једног екцеса, и једне ружне речи.
Тако је било и у повратку. На углу Ресавске и Краља Александра, жестока битка – демонстранти каменицама потискују жандармерију. И онда – исти свештеник са поворком стаје између њих и позива на мир, јер су исти људи на обе стране, са истим вредностима. Европским, а не „европским“. И – стали су. Каменице су престале да лете. Крст и блага реч. Као на испраћају патријарха Павла. А онда су умирени демонстранти пришли и питали: „Оче, стали смо. А шта даље?“ Није могао да им одговори. Он ипак не одлучује већ, још увек, они који су Београду ово приредили. А то нису они који су демонстрирали.
Александар Павић

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

One comment

  1. Sloboda izrazavanja ovde ovisi od podobnosti a to odredjuje Vlada i Predsednik,a 51% gradjana koji su izglasali Ustav su gradjani drugog reda.Tako vLADA I Predsednik tretiraju njihovo pravo na slobodu izrazavanja.

Оставите одговор