RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Режимско-аналитичарско спољнополитичко мешетарење

Режимско-аналитичарско спољнополитичко мешетарење 10.09.2010.3 Comments

У време када се већ шушкало да ће режим попустити под притисцима својих западних пријатеља, и са њима усагласити резолуцију поднету Генералној скупштини УН, амбасадор Руске Федерације изнео је какав став по том питању има Русија. Званична Москва је одлучно подржала резолуцију коју је Београд поднео после одлуке Међународног суда правде, а која је уз сву обазривост, и све мањкавости, ипак имала за циљ да заштити бар минимум минимума српских интереса. Зато је за нашу јавност и политичаре било посебно занимљивo како ће се Русија поставити у случају да Србија попусти и потпуно прихвати вољу САД.

РУСКИ РУЛЕТ

Александар Конузин је у вези са тим рекао: „Ми подржавамо напоре српске стране у вези са заштитом суверенитета и територијалног интегритета земље, Срби треба сами да одреде како ће то радити, а ми ћемо свакако бити уз њих“. Што је значило да је Русија спремна да подржи било који модел одбране Косова и Метохије, за који се Србија одлучи. Москва се надала да Србија неће одустати од предложене резолуције, али је била спремна да подржи и неку другу, којом би Београд још дискретније наставио да брани свој територијални интегритет.

Међутим, београдски режим је уверавао Кремљ, као и сопствену јавност, да неће попустити, и да ће истрајати на путу, макар благе, одбране Косова и Метохије. Вук Јеремић је одлучно поручивао: „Нећемо повући резолуцију“. Русија је то озбиљно схватила. Вероватно су пољуљаном поверењу у искрене намере српских власти допринели и ставови политичких аналитичара који су и у руским очима имали реноме национално одговорних. Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, који су полако еволуирали од ДСС до ставова владајућег режима, и даље су имали патриотски ореол. У руским круговима сматрало се да знају шта говоре, односно да бар они не учествују у игрању некоректне спољнополитичке игре. Што је, на жалост, велики пропуст тако озбиљне и моћне земље.

У складу са тим, Русија је уложила значајне напоре и успела да придобије велики број земаља да подрже српску резолуцију. Веома активно се ангажовала и да спречи нови талас признања Косова који је постајао све изгледнији. Само пар држава је подлегло америчком притиску док се већина колебљивих уздржала због енергичног става Русије. Шта се онда десило?

Србија се споразумела са Вашингтоном и Бриселом, и прихватила све што су од ње тражили. Тако не само да је пристала да аминује одсецање дела сопственог тела, већ је забила и нож у леђа Русије. Она је доследно радила за српске интересе, и у то уложила свој међународни престиж, а онда је српски режим срушио све што је Русија напорним радом направила.

РУСКО УПОЗОРЕЊЕ

О последицама тога, онда када је већ било уочљиво куда је режим кренуо али је још било простора да буде упозорен и тако подстакнут да се врати на претходне позиције, муњевито је, на конференцији за штампу посвећеној руској спољној политици, проговорио Константин Косачов. Председник комитета Државне Думе (Скупштине Русије) за Међународну политику рекао је следеће:

„Ја се бојим да ће фактичким одступањем од принципа неповредивости граница власти у Београду изгубити и своју историјску територију и свако поштовање унутар међународне заједнице. Добили смо поуздане информације да су се српске власти сагласиле са брисањем кључног захтева из резолуције коју су саме поднеле пре две недеље, наиме констатације да једнострано отцепљење није у складу са међународним правом и позива на почетак разговора о статусу јужне српске покрајине.

Тиме су наши српски пријатељи сопствену резолуцију сами довели до апсурда, а у међународној заједници овим дефинитивно губе сваки кредибилитет, тако да као последицу тог чина можемо већ наредних дана и недеља очекивати нови талас признања независности Косова, јер друге државе неће моћи чврсто заступати територијални интегритет Србије када сама Србија од њега одустаје.

На наше понуде дипломатске помоћи поводом нове резолуције власти у Београду су реаговале учтивим одбијањем. Нису прихватили ни понуде за правне консултације и стратешку подршку групе Шангајског споразума на предстојећем заседању Генералне скупштине УН.“

ГЛУПОСТ ИЛИ СРАМНА ТРГОВИНА?

Све у свему, Русија је на време упозорила Србију какве ће бити последице њеног малодушног потеза. Јасно је још нешто. Као што је пре две године рекао министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, Руси неће бити већи Срби од Срба. Ако Срби неће да бране свој територијални интегритет, зашто би убудуће то радила Русија?

Да ствар буде и гора, иза кулиса стоји још нешто, што Србију може скупо да кошта. У руским дипломатским и политичким круговима постоји основана сумња да се није радило само о дефетизму српског режима и незнању режимских аналитичара. Могуће је да је официјелни Београд обавио вешту трговачку операцију.

Мало је појачао своју патриотску реторику. Паралелно са тим је уверавао Русију да ће истрајати у вези са оним што је започео. Тако је повећао своју тежину у очима САД и  ЕУ, односно његова преговарачка позиција је постала боља. Њу је онда искористио да истргује материјалну подршку која би продужила опстанак режима, можда чак и до редовних избора. Врх ДС је, чини се, убио једним ударцем две муве: добио је средства за опстанак али и обећање да ће бити смањена западна подршка његовим конкурентима, што значи да ће напредњаци, странка коју неки називају Mi-6 опозиција, остати без дела досадашње подршке. СНС је запад припремио као резервни тим, а сада је Тадић истрговао да он до даљњег остане на клупи, што показују шизофрене изјаве лидера напредњака Николића: прво, да смо требали у вези са резолуцијом да се договоримо са ЕУ, односно пошто је тако и било, да смо поражени што смо правили резолуцију са ЕУ.

У политици ништа није  бесплатно. Тако добру „куповину“ морао је да плати Косовом и односима са Русијом. Њу је преварио и фактички одбацио. Већ раније се од ње дистанцирао, али таква политика је сада доживела кулминацију. Када је Медведев посетио Београд, српски званичници изражавали су спремност да са Русијом развијају савезничке односе, али су убрзо заборавили трећи (руски) и четврти (кинески) стуб спољне политике. Како је својевремено у тексту „Да ли је промењена спољнополитичка оријентација ДС-а?“ убедљиво доказао Драгомир Анђелковић, сва прича о тим стубовима имала је дневнополитичку димензију и била је у функцији убрзавања процеса европских интеграција, као и добијања средстава од ММФ-а.

О односу актуелног режима према Русији много говори и како је поступио са руским предлогом нове европске колективне безбедности. Та иницијатива коју је Москва у разрађеном виду понудила током 2009. године, од стране наших власти скоро да је игнорисана. У почетку су се о њој позитивно изјаснили, али када су видели да је Америка одбацује, односно релативизује, и сами су почели прећутно да поступају на исти начин. „Центар за развој међународне сарадње“, чији сам председник, уложио је велике напоре како би српској јавности био објашњен позитивни значај руске иницијативе за Србију, као и да би анимирао наше политичке структуре да је подрже, али власт и тзв. опозиција на то је остала глува. Њу искључиво интересује шта јој се поручује са запада, а само демагошки настоји да представи да је заинтересована за продубљивање односа са Русијом.

НСПМ НА БРАНИКУ РЕЖИМА

Пажљиво сам пратио полемику коју су аутори „Печата“, „Видовдана“ и „Новог Стандарда“ имали са аналитичарима „Нове српске политичке мисли“. Студиозно сам сагледао ставове опонената и дискусију током које су Драгомир Анђелковић, Бранко Радун, Милорад Вучелић, Миша Ђурковић, Милован Балабан, Владан Вукосављевић, разобличили превару режима у вези са резолуцијом, односно улогу коју су у томе имали Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, некада угледни национални аналитичари који су сада постали посредни партнери са „експертима“ другосрбијанске аналитике, оличеним у лику Ивана Вејводе, Душана Јањића, Милана Николића.

Подржавам настојање споменутих аутора да се реафирмише објективна аналитика, односно демонстрира злоупотреба аналитике од стране оних који су свој „патриотски“ реноме подредили потребама режима који нацији наноси штету. Ипак, мислим да је током расправе изостао један важан сегмент. Током ње није размотрено питање рефлексије режимске преваре са резолуцијом на став Русије према Србији. Зато сам сматрао да је неопходно да се индиректно укључим у полемику, и нешто напишем о томе.

Русија је кључни партнер Србије. Та земља штити не само њен територијални интегритет већ и опстанак Републике Српске. Свако коме је стало до интереса нашег народа, о томе би морао да води рачуна, и не би смео да се са њом игра, односно да злоупотребљава добру вољу Москве. Актуелни режим је то урадио.

Надам се да ће због пријатељства према српском народу, ма шта мислила о власти, Русија остати уз нас. А да ће сви грађани Србије који својој земљи желе добро, после овога што је сада учињено, почети да се освешћују, односно да ће сада када су ствари постале много јасније и на политичкој, и на аналитичкој сцени, препознати ко у власти и опозицији ради против интереса и Србије, и Русије. И да ће у складу са тим грађани превазићи апатију у коју нас западни налогодавци режима и великог дела опозиције гурају, тако да ће, бар онолико колико пре диригованог разбијања СРС-а, почети активно да се боре да се Србија врати својим интересима и пријатељима. А тога неће бити без промене ове власти и одбацивања лажне алтернативе коју запад за њу нуди.

доц. др Стевица Деђански

(аутор је председник Центра за развој међународне сарадње)

Сродни чланци:

3 comments

  1. Izuzetan tekst. Na jednostavan način iskazana potpuno prenebregnuta uloga Rusije u aktuelnoj politici.
    Velika je tuga što narod ćuti. To mi nije jasno.
    Još od progona vladike Artemija bilo je kristalno jasno da je Kosovo bačeno na led. Izdaja koja se sada dešava, a odobrena prećutno od samog naroda, naša je sramota svetskih razmera. Ostavljamo generacijama koje slede težak krst da oslobađaju ono što smo tako lako (pro)dali.

  2. Izuzetan tekst. Na jednostavan nacin iskazana potpuno prenebregnuta uloga Rusije u aktuelnoj politici.
    Velika je tuga što narod cuti.
    Jos od progona vladike Artemija bilo je kristalno jasno da je Kosovo baceno na led. Izdaja koja se sada desava, a odobrena precutno od samog naroda, nasa je sramota svetskih razmera.
    Ostavljamo generacijama koje slede tezak krst da oslobadjaju ono sto smo tako lako (pro)dali.

  3. Ko je ovaj gospodin?! Tako sjajno objašnjava ove goruće teme. Gde su ti naši naučni radnici bili do sada. Baš me interesuju i ostala dela ovog naučnika. Samo neka nastavi ovu istorijsku borbu za naš napaćeni narod.

Оставите одговор