RSS tekstova
RSS komentara12 vrlo prostih teza o Kosovu ili priča u kojoj će sve ostati zapamćeno
30.07.2010. # 23:01 # Kosovo i Metohija # 1 komentar1.
Ne palite se bez potrebe, odlukom MSP o Kosovu nije se desilo ništa strašno, ništa što se ranije nije desilo i što već niste mogli da vidite. Strašno je ono pre i ono posle. Na primer, da svet brižljivo gaji svoje interese, a da Srbija gaji svoju inerciju. I da cela naša nacionalna politika nije formirana ni na čemu drugom osim na kompleksu žrtve, prema kome ćemo strancima dati sve što budu hteli, uvereni da će, kad dođe vreme za Kosovo, neman biti već dovoljno sita ili će joj se probuduti savest. Kada smo im dali ekonomiju, hteli su još; kada smo im dali odbranu, nije im bilo dosta; kada smo im prineli srpsku kulturu, koga može da najede srpska kultura; dali smo im da politiku premreže svojim kursistima i bilo im je malo; dali smo im medije i ceo javni život, otpili su gutljaj i nastavili da jedu; kada su došli po Kosovo, rekli smo neće valjda. Hoće. Jer neman jedino ne može dve stvari: da bude sita i da ima savest.
2.
MSP je samo pokazao dva trenda, od kojih, srećom, nijedan nema veze sa Kosovom. Prvo, da su sudije politički službenici svojih zemalja, isto onako kako to srpski političari, novinari i ljudi iz javnog sveta nisu. I, drugo, kada su elegantno zaobišli naše pitanje, pokazali su da Srbija nije samo fizički mala zemlja da bi na njenom slučaju doneli presudu koja bi mogla da odredi sudbinu sveta već i da je moralno mala da bi takvo pitanje mogli da stave na njena leđa. To će reći da su doneli presudu vođeni idejom kako je suviše rizično da pitanje sudbine čovečanstva polože na zemlji koja toliko malo radi za sopstvenu sudbinu.
3.
MSP nam nije u četvrtak oteo Kosovo, kao što nam ga Generalna skupština UN najesen neće vratiti. Kosovo je bezvredan komad zemlje za sve ono što smo preživeli za poslednjih 20 godina, pa i za ono što su proživele generacije pre nas. Njegova vrednost uvećava se tek u našoj projekciji budućnosti, i zato ne verujte onima koji vam kažu da ste, ako ne date Kosovo, talac prošlosti. To nije metafizika, već prosta politička i životna logika, i nju ne vide samo oni čiju budućnost ne projektuje ništa više od njihovog straha i njihovog dupeta. Rečju, braneći Kosovo, i ne slutite šta sve branite.
4.
Otuda je Kosovo Ideja, a ne teritorija. Otuda, Kosovo nije cilj, ono je sama Borba. Ako se danas borimo za Kosovo, možda ga za 10 godina još nećemo imati, ali ćemo imati elitu koja će znati da razlikuje nacionalnu politiku od nacionalne prevare; ako se danas borimo za Kosovo, možda ga za 20 godina nećemo imati, ali ćemo imati bolju privredu, bolje škole i generaciju obrazovanih klinaca; ako se danas borimo za Kosovo, možda ga ni za 30 godina nećemo imati, ali ćemo imati intelektualce i političare vrednije od 20 srebrnjaka; ako se danas borimo za Kosovo, možda ga nikada nećemo imati, ali ćemo imati Srbiju sagrađenu na toj ideji, i tako ćemo iz Ideje Kosova dobiti više nego ovi što nam ga otimaju iz njegove zemlje. Samo mi smo odgovorni za naše Ideje, i samo zato naši neprijatelji više para troše boreći se protiv naših ideja nego protiv naših teritorija.
5.
Danas znamo: da smo odmah predali Kosovo, bolje bi prošli; da smo ga branili po svaku cenu, isto. Mislite o tome i zapitajte se ima li za jednu politiku gore presude od te da su ekstremisti sa obe strane bili više u pravu od nje.
6.
Srbija koja je predala strancima sve svoje resurse – od ekonomije do kulture, od medija do politike, od odbrane do sudova – jeste kolonizovana i okupirana zemlja. Kakve to ima veze sa Kosovom? Ima, jer istorija ne pamti da je okupirana zemlja povratila deo svoje još okupiranije teritorije. Istorija ne pamti ni da je marionetska ekipa koja je neku zemlju manje-više dobrovoljno dovela u stanje okupacije na kraju uspela da je oslobodi. Ne biva, prosto.
7.
Deset godina posle Petog oktobra, Srbija ima iste prijatelje i iste neprijatelje kao što ih je imala i pre, kada je prvih imala nedovoljno, a drugih previše. Njeni prijatelji su jači nego onda, njeni neprijatelji su slabiji nego onda, a njoj nije nimalo bolje. Kada vidite jednaku rešenost i jednak učinak njenih neprijatelja danas i 90-ih, zapitajte se da li je problem u Srbiji ili u politici koju vodi. Kada vidite jednaku nemoć naših prijatelja, zapitate se da li je ključna razlika u odnosu na 90-te samo u tome što su danas naši neprijatelji ohrabreni našom nelojalnošću prema našim prijateljima, i što su naši prijatelji obeshrabreni našom lojalnošću prema našim neprijateljima.
8.
Nisu nas slagali: Kosovo i pridruženje Evropi zaista nisu ni u kakvoj vezi. Samo što smo se nadali da ćemo zadržati Kosovo i ući u Evropu, a zapravo se pokazalo da će nam oteti Kosovo i neće nas pustiti u Evropu. Istina je u tome da nam, uprkos vanrednom trudu, nikako ne polazi za rukom da postanemo toliko mali da bi nam dozvolili da se dižemo. Da, taj zaključak jeste moja paranoja, samo što je u tu paranoju uloženo 20 godina iskustva.
9.
Istorija ne pamti okupaciju koja je trajala večno. Čak i kada isključite iz javnog života sve protivnike okupacije, kada ih sklonite sa televizija i iz novina, čak i kada ih sve pobijete, oni jednoga dana dođu po vas, makar i kao kosturi iz ormana. Mislite o tome dok vam govore kako je ovde sve u redu i kako Srbija ide napred. Od vas će za sada biti dosta samo da, zbog toga što se plašite, ne prezirete one koji se ne plaše.
10.
Razlikujte prijatelje od neprijatelja. Prvi će vam raditi dobro i i neće vam reći ništa. Drugi će vam raditi zlo uveravajući vas kako vam time čine dobro. Zadatak vaših neprijatelja je da vam objasne kako nema razlike između dobra i zla. I kraj priče, ostatak je na vašoj inteligenciji, i pukom opredeljenju da li više volite da vam se događa dobro ili zlo. Oni koji vam kažu da će Srbiji bez Kosova biti bolje, nisu vaši prijatelji jer vam kažu da je zlo zapravo dobro. Ali to nije najvažnije. Važnije od toga je da ste, ako ste im poverovali, samo deo one faune koja ne ispunjava nijedan moralni razlog da preživi ova vučja vremena.
11.
Čuvajte se onih koji vam kažu kako nikada neće dati Kosovo, a strancima nastavljaju da daju srpske resurse za mesto na prijemu u ambasadi; pazite se onih koji znaju napamet Kosovsku zakletvu, a ne čine ništa da Srbiju izvuku iz stanja okupacije. Oni su tu samo zato da Srbiju i Kosovo ne bi umesto njih branio neko ko bi ih zaista branio.
12.
I ne zaboravite najvažnije: ovo je priča duža od naših života, ali u njoj će sve biti zapamćeno, i ko je bio tamo, i ko je bio ovamo, posebno ko je bio tamo, a lagao da je ovamo.
Željko CVIJANOVIĆ
Izvor: Standard
Loading ...
Kakav tekst! Tri dana neću moći da spavam. Svaka čast autoru, kliker mu radi za 10.