RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Економија

Анте Марковић – по други пут међу Србима

Анте Марковић – по други пут међу Србима 23.07.2010.Leave a comment

После скоро две деценије недавно је у Београду поново боравио Анте Марковић. Овај догађај нашао се у центру пажње наших «независних» медија који су истицали да се ради о «једном од најпопуларнијих политичара свих времена са простора бивше СФРЈ», те да је «ту ласкаву титулу стекао брзим и великим повећањем животног стандарда». Не подсећа ли нас то на сличне успехе наших реформатора после 2000. године  и да ли се поново ради о „причи са тужним крајем“?

Пре свега, треба рећи да су се реформе Анте Марковића, као и реформе у Србији после 2000. године, заснивале на истим принципима. У основи реформи од пре две деценије био је »Вашингтонски договор« који се управо у то време појављивао и који ће, нешто касније, представљати основу програма реформи великог броја привреда у транзицији, па и Србије. У свим земљама где је примењиван после почетних „фасцинантних успеха“ дошло је до слома привреда тих земаља и напуштања реформи заснованих на »Вашингтонском договору«. Ради се наиме о неолибералном програму радикалних економских реформи (које су разрадили ММФ, Светскa банкa и администрацијa САД) чији су основни елементи: стабилизација, либерализација и приватизација.

У широј јавности и данас преовладава уверење да је програм Анте Марковића био одличан економски програм који би нам брзо обезбедио «европски стандард» да није дошло до ратних сукоба у земљи. То за обичне грађане може да изгледа логично јер су плате само у првој години спровођења програма номинално учетворoстручене (за толико су порасле када се изразе и у немачким маркама – ДМ) али и реално удвостручене (у првој години спровођења програма курс динара према ДМ био је непромењен, а цене су удвостручене). Прецењен курс динара краткорочно је погодовао грађанима (увозне робе је било у изобиљу, а плате су се из месеца у месец номинално и реално повећавале), док је у исто време привредна активност све више малаксавала (за само годину и по дана спровођења програма Анте Марковића, дошло је до пада индустријске производње од 25% и раста незапослености за 18%) што је неминовно водило економском краху. Убрзо је у земљи дошло до хаотичног стања и тадашњи реформатори су то одлично искористили за тврдњу да су њихове „генијалне“ реформе онемогућене у тренутку када само што нам нису дугорочно обезбедиле толико обећавани „европски стандард“.

Међутим, проблем није толико у перцепцији обичних грађана, него у чињеници да и у нашој стручној јавности преовлађује сличан став, па смо после 2000. године поновили исту грешку. Будући да нисмо извукли праве поуке из реформи Анте Марковића, те смо остали у уверењу да су тадашње реформе које су нас приближавале „европском стандарду“ биле прекинуте „вишом силом“ – распадом СФРЈ, па смо почетком ове деценије поновили исту грешку и реформе темељили на истим принципима.

И реформатори после 2000. године (пружајући привид успешности реформи) омогућили су запосленимa „брзо и велико повећање животног стандарда» који не може дуго да траје. Досадашњи раст животног стандарда  заснивао се, пре свега, на приливу средстава од приватизације (најатрактивнији део имовине прешао је у руке странаца) и новог задуживања у иностранству (спољни дуг, који је крајем 2000. године износио мање од 11 милијарди долара – и поред отписа 4,7 милијарди долара –  значајно је повећан и данас износи преко 30 милијарди долара).

Уколико и садашњи „реформатори“ успеју да нас увере да за наш економски колапс нису превасходно криве њихове погрешне реформе, те да их је светска економска криза онемогућила да нам обезбедимо толико обећавани „бољи живот“, онда је за очекивати да у будућности по трећи пут „станемо на исте граб(у)ље“. И онда ће, бар на овом примеру, бити у праву циници који за историју – учитељицу живота, кажу како нас она учи да од ње нисмо ништа научили.

проф. др Јован Б. Душанић

Извор: Геополитика

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор