RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Резолуција евроатлантског тоталитаризма
    Подршка Центра за развој међународне сарадње и сајта Видовдан  гласноговорницима истине и слободе – Спутнику и Раша тудеј   „Нацисти, фашисти, комунисти, ма колико се разликовали по идеологији, служе се у пракси истим методама, због чега се и обухватају сви скупа истим називом тоталитараца“ – речи су Слободана Јовановића.  Те тоталитарне методе крећу се од […]
  • Сто година зла
    Када нови председник Америке то и званично постане у јануару следеће године, навршаваће се тачно сто година од почетка спирале зла. И на Истоку и на Западу. РАЂАЊЕ ЗЛА Пре сто година у Русији је изведен бољшевички преврат. Комунисти су развалили до тада постојећи свет у тој велесили и донели зло које се ширило систематски […]
  • Србија, НАТО, Русија, шта је српски интерес?
  • Стевица Деђански: НАТО праведност и Србија
    Питање разлике између праведности и законитости јесте кључно питање спољне политике и међународних односа. Шта је праведност, то је врло релативно. Оно се разликује код различитих цивилизација и често је условљено интересима. Примера ради за западне земље, чланице НАТО-а, бомбардовање Србије је била праведна ствар исто толико, колико је за њих праведна ствар признавање Косова […]
  • Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?
    Задовољство нам је да Вас позовемо на скуп у организацији Центра за развој међународне сарадње  под називом   „Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?“   који ће бити одржан  у понедељак 10.10.2016. године са почетком у 10.30 часова, у Медија центру, Теразије 3, Београд  На скупу говоре:  Александар Чепурин – Амбасадор Руске федерације у […]
Руски добровољци

Одломци из писма руског добровољца Сергеја Сухарeва

Одломци из писма руског добровољца Сергеја Сухарeва 06.05.2010.3 Comments

…Многи руски добровољци су се борили овде, а многи су убијени… Срби су их сахранили часно.

Ја сам на многе ствари које је чинило српско руководство после рата затварао очи. Мислио сам, наравно, изгубили су рат…

Али према нама Русима, сада већ бившим добровољцима, однос је недопустив. Преостали руски момци нису били у могућности да нађу своје место у српском друштву. Имамо исте привилегије као и Срби, али не можемо да их користимо.

Једноставно блокирају сваки наш администраитвни корак. Нама су једноставно незванично после рата рекли – ми не знамо ко је вас добровољце звао овде, вратите се одакле сте и дошли, нама је било потребно руско оружје, а не ви… али нико нам то није рекао онда када је требало да се ратује.

Могли су и да нас не приме у своју војску. Неким руским добровољцима у форми регуларних, издали су фалш српска лична документа, што је њима после узроковало огромне проблеме.

А сада, кад Србија и Босна и Херцеговина имају оријентацију ка ЕУ и НАТО, започео је тријумф издаје, тираније и корупције.

Влада Републике Српске на неморалан начин је себи подигла плате, а свим другим запосленима који примају плате из буџета смањила колико год је то могла. Па овај случај је јасан – то је за банана републике као што смо ми.

Ствари су кренуле још горе, а то боли. Формирана је комисија која инвалидима мења степен инвалидитета. По мишљењу те комисије број ратних инвалида је волшебним начином почео да се повећава. Повећава се број оних са ампутираним рукама, ногама, повећава се број оних са оштећеним видом. Уопште, те комисије су вероватно пронашле ген за регенерацију људског меса.

Ја разумем да је криза и да је држава пред банкротом, али то није решење.

Српске власти су почеле да нас изједначавају са вехабијама. Иду на руку Американцима.

Руских добровољаца више нема у Босни, разишли се, остали су само мртви.

Одлучио сам да не идем нигде. Хоће и мени да смање инвалидитет са 2. на 4. групу.

Требам се одупрети свим легитимним средствима против одлуке те комисије. Испитаћу лекаре са светском репутацијом за дијагнозе и мишљење о томе којој групи инвалида припадам. Узећу и војног адвоката.

У тој комисији су користили неуро-лингвистичко програмирање, а то не само да је недозвољено, него је и кривично кажњиво. Ако сви само ћуте, ово безакоње ће се наставити.

Ја морам да победим у овом спору, због тога, да би показао нашој деци, која су напуштена – да је могуће супротставити се томе сагласно закону. На тој комисији, мени је председник комисије на своје прсте указао – рекли су да је за тебе у новинама написано да ти уопште немаш прстију, а код тебе су само нокти страдали. А у ствари код мене по две фаланге на четири прста недостају. Значи, код мене они расту само на једну фалангу. А оштећени вид их уопште не интересује. Нисам подлегао на ту провокацију. Мене је увредило да са њима треба трговати за то. Али ја нећу ни с ким трговати, али ни своје не дам. Ја ћу их тужити и тако ћу исправити своју грешку. Заиста, ја ниједно своје право нисам остварио, чак не уживам ни бесплатну медицинску негу и осигурање, а да не помињем друге бенефиције. Мислим да нисам заслужио такво понижење Срба – као фамозни раст прстију и све остало. Био сам лојалан грађанин Републике Српске, и то ми је хвала.

Ако Ви који ово читате, имате неки предлог – пишите ми. А ако има незадовољства пишите слободно председнику владе Републике Српске на e-mail: kabinet@vladars.net или министру за рад и заштиту права ратних војних инвалида на: mpb@mpb.vladars.net.

Ако Ви њима напишете, тако им дајете до знања, оно што и у Русији знају, каква се самовоља у Републици Српској проводи.

Како се односе Срби према нама, који смо жртвовали све своје за њих; како Ви онда мислите да ће они убудуће да се односе према свему руском(?) Вероватно ће да ишчупају споменике погинулим руским добровољцима. Тако да се не мешају када НАТО нападне на Русију…

Ја сам одговоран за своје речи и жао ми је што су са мном тако поступили. То је била њихова грешка и надам се да ће је иправити.

Са поштовањем и братском љубављу,

Сухарев Сергеј

sergej.suh@sbb.rs
sergej.suh@mail.ru

Сродни чланци:

3 comments

  1. Писмо још једног руског добровољца са једног патриотског форума:

    Здраво свим форумашима! Ја сам Јуриј, мој ратни надимак је Ђурић. Ја сам такође као и Сергеј, далеке крваве 1994. године, пријавио се као добровољац у војску босанских Срба, или како ми кажемо – Војску Републике Српске. Годину и по дана сам се борио у славном одреду “ Бели Вукови „. То су биле је специјалне јединице Сарајевско-Романијског корпуса ВРС, противдиверзантски одред тога корпуса војна пошта 7313 . Сергеј зна да смо увек били у јеку борбе, и да смо ми крпилии све рупе и пукотине. Био сам два пута рањен у борби, први пут у главу, озбиљна повреда уз делимичан губитак слуха. Други пут сам рањен још озбиљније, четири метка у стомак, груди, врат и руку. Чудном вољом више силе, преживео сам две клиничке смрти. Лева рука не функционише, метак je прекинуо нерв и артерија у руци нема пулса. У јетри је још остао метак, не постоји једна трећина десног плућног крила, а тамо око црева и дијафрагме нема смисла ни говорити. Један метак је прошао према срцу, и што је још горе, сада је израстао шиљак у срчаном мишићу и плућима. Потребна је компликована операција. Чак и након таквих рањавања, не залечивши се у потпуности побегао сам из санаторијума, и вратио сам се у јединицу и наставио да се борим. Био сам у борби до последњег дана рата. Мени је признат инвалидитет 2. групе , радна способност 100% онемогућена. После рата, награђен сам “Златном медаљом за храброст “. Стекао сам држављанство Републике Српске. То је било одмах после рата. Ако желите могу да скенирам сва документа, која потврђују моје речи. Шта ја имам данас. Пензију не исплаћују од 2005, без објашњења. Пре две године, лишен сам држављанства, без икаквог образложења и без права на жалбу. Визу за то, да се дође на то место где се могу разабрати сви ти безобразлуци, не дају. На моје писмо – захтев премијеру Милораду Додику, никакав одговор нисам добио. Све у свему, немам ништа више да кажем, одлучите сами ко је у праву а ко у криву? Ја не кривим српски народ, ја сам кривим Владу Републике Српске. Али, и народ којег смо бранили, не штедећи себе, сада би могао и нас да заштити! А колико територија под српском контролом је тајно пребацила Влада Републике Српске Муслиманима? Ако је по Дејтонском споразуму територија Републике Српске 49% од укупне територије Босне и Херцеговине, Република Српска се сада протеже на својих мизерних 37% од укупне територије (Босне и Херцеговине). Зар то није национална издаја?!
    И остаци наших мртвих, по мом скромном мишљењу, треба да се врате у Русију, кући ! Ако је у почетку ожалошћеним породицама плаћан пут у Републици Српској до тамо да би могли да посете гробове својих драгих, сада често не дају визу у Амбасади Босне и Херцеговине, а и путовање се више не плаћа. У ово наше зверско време, нису сви у стању да издвоје велике суме новца за то. Ипак хвала вам што су гробови одржавани и заштићени. Шта још можемо да очекујемо – скрнављење гробова и изругивање нашим херојима?! Хероји треба да леже у херојској земљи. Тако да је време за почетак опште кампање за враћање наших момака!
    ВРАТИМО ИХ КУЋИ!!!
    Али овакав однос није само према нама, Русима! Хоћете ли примере? Молимо вас, из Бугарске, такође су били добровољци, од којих су двојица погинули. Један од њих је био у „Белим Вуковима“, Јордан Куцаров. Погинуо је у бици на планини Трескавици 4. јула 1995. године. Други Бугар Сашо Љубенов је рањен, па заробљен и зверски убијен 10. септембра исте године од стране муџахедина из одреда “Ел Муџахид“ код Возуће.
    ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ БУГАРА ВЕЋ МНОГО ГОДИНА НЕ МИСЛЕ ДА ДАЈУ ПЕНЗИЈУ!
    Зато оба хероја почивају у својој земљи.

    С поштовањем,
    Јуриј
    ionisay@list.ru

  2. Мила браћо Руска.
    Лепо ви све то кажете и на својој кожи то најбоље осећате. Ту неправду и сатанизацију коју доживљавате. Али чему ви Руси да се надате кад су и саме ваше саборце Србе пљунули и не само то….
    Шта су урадили ратним командантима? Направили су их све ко да им је Хитлер тата.
    Ја сам Србин православац и нисам учествовао у рату и у мени се сваки дан од стране целог система гази све што је Српско, православно, породично…..
    Молим вас да схватите сви да су на челу ове земље најгори изрод и коров који је ова земља могла да изроди. И једноставно немамо чему доброме да се надамо. Опаметићемо се тек кад као цела земља добијемо плату од тих западних ђавола и кад на врата Београдских мангупа заигра мечка.
    Тада ћемо се поново сетити неких тамо Руса и завапити им за помоћ и захвалност. То долози.

Comments are closed.