RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Руски добровољци

Одломци из писма руског добровољца Сергеја Сухарeва

Одломци из писма руског добровољца Сергеја Сухарeва 06.05.2010.3 Comments

…Многи руски добровољци су се борили овде, а многи су убијени… Срби су их сахранили часно.

Ја сам на многе ствари које је чинило српско руководство после рата затварао очи. Мислио сам, наравно, изгубили су рат…

Али према нама Русима, сада већ бившим добровољцима, однос је недопустив. Преостали руски момци нису били у могућности да нађу своје место у српском друштву. Имамо исте привилегије као и Срби, али не можемо да их користимо.

Једноставно блокирају сваки наш администраитвни корак. Нама су једноставно незванично после рата рекли – ми не знамо ко је вас добровољце звао овде, вратите се одакле сте и дошли, нама је било потребно руско оружје, а не ви… али нико нам то није рекао онда када је требало да се ратује.

Могли су и да нас не приме у своју војску. Неким руским добровољцима у форми регуларних, издали су фалш српска лична документа, што је њима после узроковало огромне проблеме.

А сада, кад Србија и Босна и Херцеговина имају оријентацију ка ЕУ и НАТО, започео је тријумф издаје, тираније и корупције.

Влада Републике Српске на неморалан начин је себи подигла плате, а свим другим запосленима који примају плате из буџета смањила колико год је то могла. Па овај случај је јасан – то је за банана републике као што смо ми.

Ствари су кренуле још горе, а то боли. Формирана је комисија која инвалидима мења степен инвалидитета. По мишљењу те комисије број ратних инвалида је волшебним начином почео да се повећава. Повећава се број оних са ампутираним рукама, ногама, повећава се број оних са оштећеним видом. Уопште, те комисије су вероватно пронашле ген за регенерацију људског меса.

Ја разумем да је криза и да је држава пред банкротом, али то није решење.

Српске власти су почеле да нас изједначавају са вехабијама. Иду на руку Американцима.

Руских добровољаца више нема у Босни, разишли се, остали су само мртви.

Одлучио сам да не идем нигде. Хоће и мени да смање инвалидитет са 2. на 4. групу.

Требам се одупрети свим легитимним средствима против одлуке те комисије. Испитаћу лекаре са светском репутацијом за дијагнозе и мишљење о томе којој групи инвалида припадам. Узећу и војног адвоката.

У тој комисији су користили неуро-лингвистичко програмирање, а то не само да је недозвољено, него је и кривично кажњиво. Ако сви само ћуте, ово безакоње ће се наставити.

Ја морам да победим у овом спору, због тога, да би показао нашој деци, која су напуштена – да је могуће супротставити се томе сагласно закону. На тој комисији, мени је председник комисије на своје прсте указао – рекли су да је за тебе у новинама написано да ти уопште немаш прстију, а код тебе су само нокти страдали. А у ствари код мене по две фаланге на четири прста недостају. Значи, код мене они расту само на једну фалангу. А оштећени вид их уопште не интересује. Нисам подлегао на ту провокацију. Мене је увредило да са њима треба трговати за то. Али ја нећу ни с ким трговати, али ни своје не дам. Ја ћу их тужити и тако ћу исправити своју грешку. Заиста, ја ниједно своје право нисам остварио, чак не уживам ни бесплатну медицинску негу и осигурање, а да не помињем друге бенефиције. Мислим да нисам заслужио такво понижење Срба – као фамозни раст прстију и све остало. Био сам лојалан грађанин Републике Српске, и то ми је хвала.

Ако Ви који ово читате, имате неки предлог – пишите ми. А ако има незадовољства пишите слободно председнику владе Републике Српске на e-mail: kabinet@vladars.net или министру за рад и заштиту права ратних војних инвалида на: mpb@mpb.vladars.net.

Ако Ви њима напишете, тако им дајете до знања, оно што и у Русији знају, каква се самовоља у Републици Српској проводи.

Како се односе Срби према нама, који смо жртвовали све своје за њих; како Ви онда мислите да ће они убудуће да се односе према свему руском(?) Вероватно ће да ишчупају споменике погинулим руским добровољцима. Тако да се не мешају када НАТО нападне на Русију…

Ја сам одговоран за своје речи и жао ми је што су са мном тако поступили. То је била њихова грешка и надам се да ће је иправити.

Са поштовањем и братском љубављу,

Сухарев Сергеј

sergej.suh@sbb.rs
sergej.suh@mail.ru

Сродни чланци:

3 comments

  1. Писмо још једног руског добровољца са једног патриотског форума:

    Здраво свим форумашима! Ја сам Јуриј, мој ратни надимак је Ђурић. Ја сам такође као и Сергеј, далеке крваве 1994. године, пријавио се као добровољац у војску босанских Срба, или како ми кажемо – Војску Републике Српске. Годину и по дана сам се борио у славном одреду “ Бели Вукови „. То су биле је специјалне јединице Сарајевско-Романијског корпуса ВРС, противдиверзантски одред тога корпуса војна пошта 7313 . Сергеј зна да смо увек били у јеку борбе, и да смо ми крпилии све рупе и пукотине. Био сам два пута рањен у борби, први пут у главу, озбиљна повреда уз делимичан губитак слуха. Други пут сам рањен још озбиљније, четири метка у стомак, груди, врат и руку. Чудном вољом више силе, преживео сам две клиничке смрти. Лева рука не функционише, метак je прекинуо нерв и артерија у руци нема пулса. У јетри је још остао метак, не постоји једна трећина десног плућног крила, а тамо око црева и дијафрагме нема смисла ни говорити. Један метак је прошао према срцу, и што је још горе, сада је израстао шиљак у срчаном мишићу и плућима. Потребна је компликована операција. Чак и након таквих рањавања, не залечивши се у потпуности побегао сам из санаторијума, и вратио сам се у јединицу и наставио да се борим. Био сам у борби до последњег дана рата. Мени је признат инвалидитет 2. групе , радна способност 100% онемогућена. После рата, награђен сам “Златном медаљом за храброст “. Стекао сам држављанство Републике Српске. То је било одмах после рата. Ако желите могу да скенирам сва документа, која потврђују моје речи. Шта ја имам данас. Пензију не исплаћују од 2005, без објашњења. Пре две године, лишен сам држављанства, без икаквог образложења и без права на жалбу. Визу за то, да се дође на то место где се могу разабрати сви ти безобразлуци, не дају. На моје писмо – захтев премијеру Милораду Додику, никакав одговор нисам добио. Све у свему, немам ништа више да кажем, одлучите сами ко је у праву а ко у криву? Ја не кривим српски народ, ја сам кривим Владу Републике Српске. Али, и народ којег смо бранили, не штедећи себе, сада би могао и нас да заштити! А колико територија под српском контролом је тајно пребацила Влада Републике Српске Муслиманима? Ако је по Дејтонском споразуму територија Републике Српске 49% од укупне територије Босне и Херцеговине, Република Српска се сада протеже на својих мизерних 37% од укупне територије (Босне и Херцеговине). Зар то није национална издаја?!
    И остаци наших мртвих, по мом скромном мишљењу, треба да се врате у Русију, кући ! Ако је у почетку ожалошћеним породицама плаћан пут у Републици Српској до тамо да би могли да посете гробове својих драгих, сада често не дају визу у Амбасади Босне и Херцеговине, а и путовање се више не плаћа. У ово наше зверско време, нису сви у стању да издвоје велике суме новца за то. Ипак хвала вам што су гробови одржавани и заштићени. Шта још можемо да очекујемо – скрнављење гробова и изругивање нашим херојима?! Хероји треба да леже у херојској земљи. Тако да је време за почетак опште кампање за враћање наших момака!
    ВРАТИМО ИХ КУЋИ!!!
    Али овакав однос није само према нама, Русима! Хоћете ли примере? Молимо вас, из Бугарске, такође су били добровољци, од којих су двојица погинули. Један од њих је био у „Белим Вуковима“, Јордан Куцаров. Погинуо је у бици на планини Трескавици 4. јула 1995. године. Други Бугар Сашо Љубенов је рањен, па заробљен и зверски убијен 10. септембра исте године од стране муџахедина из одреда “Ел Муџахид“ код Возуће.
    ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ БУГАРА ВЕЋ МНОГО ГОДИНА НЕ МИСЛЕ ДА ДАЈУ ПЕНЗИЈУ!
    Зато оба хероја почивају у својој земљи.

    С поштовањем,
    Јуриј
    ionisay@list.ru

  2. Мила браћо Руска.
    Лепо ви све то кажете и на својој кожи то најбоље осећате. Ту неправду и сатанизацију коју доживљавате. Али чему ви Руси да се надате кад су и саме ваше саборце Србе пљунули и не само то….
    Шта су урадили ратним командантима? Направили су их све ко да им је Хитлер тата.
    Ја сам Србин православац и нисам учествовао у рату и у мени се сваки дан од стране целог система гази све што је Српско, православно, породично…..
    Молим вас да схватите сви да су на челу ове земље најгори изрод и коров који је ова земља могла да изроди. И једноставно немамо чему доброме да се надамо. Опаметићемо се тек кад као цела земља добијемо плату од тих западних ђавола и кад на врата Београдских мангупа заигра мечка.
    Тада ћемо се поново сетити неких тамо Руса и завапити им за помоћ и захвалност. То долози.

Comments are closed.