RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Православље

Пут за Дамаск

Пут за Дамаск 24.05.2004.Leave a comment

У промишљању стварности која нас окружује православни мислиоци и богослови су углавном збуњени пред очигледном моћи електронских медија и над неверујућима, и над православнима. Реакције иду од оних који саветују бацање телевизора и рачунара кроз прозор, па до оних умерених који препоручују сасвим ретко укључивање поменутих уређаја, и то у строго контролисаним условима. Интернет је summa summarum свих медија (телевизије, радија, новина, филма, позоришта) и вероватно медиј Фукујамине постисторије. Зато ће феномен Интернета бити тема овог чланка.

Информатичка ера кида везе између заједница које су биле директне и емотивне, где исти језик, крвно сродство и осећај заједничке судбине постају атавистички остатак прошлости, а једина вредност остаје количина и каквоћа информација. Како су деца чак способнија од одраслих у „сурфовању” Интернетом, то у прилог уништавања електронских уређаја (у овом случају рачунара) иду многобројни сајтови са порнографским и којекаквим другим изопаченим садржајима који би не само узнемирили, већ и озбиљно угрозили душевно здравље младог бића. То је само део опасности које прете са светске мреже. Ако сте већ отворили прозор и зграбили монитор, ипак сачекајте и прочитајте текст до краја.

Једном ме је неко питао да ли би данас свети Сава водио распре са Xоматијаном путем мејла. Ја сам сигуран да би било тако. То ми није ни тешко да замислим кад видим братство манастира Дечани (http://www.decani.yunet.com/). Иако се СПЦ није одредила званично према опасностима које прете са Интернета, њен став се може назрети самим постојањем on-line презентације СПЦ (http://www.spc.yu/). Од многобројних сајтова са православном тематиком овом приликом издвајамо „Православну презентацију Верујем” http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/ која обилује, како текстовима светих Отаца, тако и текстовима савремених теолога и бројним линковима на сродне сајтове.

Како нас православни догмати уче да ништа није зло само по себи већ начином коришћења постаје средство добра или зла тако и Интернет сам по себи није зла творевина. У време када је Богочовек ходао земљом, технолошки врхунац псеудоимперије човекобога ћесара је била мрежа путева. Истим тим путевима, којима се Римска империја ширила и јачала, ишли су ученици Xристови који су сведочили да је Он Цар, Господ и Спаситељ света. У глобалном поретку „Pax Americana” путеве је заменила Светска мрежа (World Wide Web). Можда ће тако, души жедној Истине, електронски путеви Интернета постати пут за Дамаск апостола Павла.

Владимир М. ТРИФУНОВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор