RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Друга Србија

НАТО и ДСЗ се бране у Варварину

НАТО и ДСЗ се бране у Варварину 14.04.2010.Leave a comment

Ово је озбиљан инцидент и мислим да је то озбиљно понижавање Србије као независне и суверене државе. Не залећите се као Ђелић у Бриселу, ову историјску реченицу није узвикнуо Карађорђе дахијама, а ни војвода Мишић прадедовима нових власника Телекома. Иако личи. Аутор сентенце је Зоран Драгишић, стручњак за безбедност, тероризам и лоботомију (у срећна времена то се звало ОНО и ДСЗ), са тренутним племенитим ангажманом да по Србији шири веру о њеном уласку у НАТО. Хајде да видимо ко је то повредио најдубља патриотска осећања нашег експерта за НАТО и ДСЗ.

Елем, Драгишић и експертска екипа из Међународног института за безбедност (звучи као младунче од “спејсшатла”) били су ради да у Варварину организују расправу о уласку Србије у НАТО под нимало сугестивним насловом “Србија са јаким савезницима или неутрална”. Да се не лажемо, конференција је могла да се зове и “Да ли више волите Србију у НАТО или у паклу”, али експерти су ту да задрже неутралност и дистанцу.

Откуд конференција о НАТО у Варварину? Ваљда је Варварин нешто остао дужан Алијанси, која је 31. маја 1999. са две ракете побила тамо 17 цивила, а онолике је поштедела. Мора да су се Драгишић и екипа водили јаким аргументима да су у важност конференције убедили и градоначелника Варварина Зорана Миленковића, човека чија је 15-годишња ћерка погинула у том бомбардовању.

А онда се појавио дух из машине – руски амбасадор Конузин, који је, тврди се, Миленковићу поручио да, ако организује ту НАТО забаву, неће доћи на обележавање једне битке из 1810. у којој су се тамо Срби и Руси тукли против Турака. И то је изазвало племенити бес Драгишића, борца за независност и ДСЗ, који је рикнуо до неба да га чују. Руси су, дакле, понизили независност Србије.

Е сад, овај Рус није могао да утиче да његови преци у оној бици од пре 200 година пређу на турску страну, али је можда могао да прети како Руси Србији неће дати онај кредит да спасе буџет. Могао је и да плати кампању против Србије на неком медију. Могао је да запрети да ће НИС дићи цену литра бензина на цену литра крви. Ништа од тога, али то су притисци на које је Србија навикла, понекад се тако лепо храни њима и одавно их не сматра понижењем. Али да Конузин прети да неће учествовати на прослави битке у којој Срби нису прешли на страну Турака него су се жртвовали за Русе, то је озбиљно понижење.

Наравно, нису овде важни ни Руси ни НАТО, већ наши. Они наши којима никад није сметало што је неколико других амбасада аминовало сваку српску владу у последњих десет година, што је са тих места за то време организовано бар 20 кампања које су дестабилизовале Србију или што су из једне од тих амбасада прошле године звали неколико уредника српских новина и лепо их замолили да престану да кењају о српским условима за Еулекс, па су они, гле чуда, престали да кењају.

Али, кад Руси неће да дођу на приредбу, то је атак на српску независност и најплеменитија осећања наших драгишића и целог ДСЗ. И свих оних незнаних лобиста који су 200 година касније на Варваринском пољу одсудно изговорили – Главу дајем, ал’ НАТО не дајем! – потпуно незаинтересовани за личну добит, уверени да је племенитије него лобирати за Алијансу, која им је окупирала територију, једино кад исучу ону ствар на земљу која Србију у борби за ту територију подржава. Драгишићи са само једним необоривим аргументом: да је друг Тито жив, и он би данас био у НАТО. А не само у ДСЗ.

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ

Курир

Сродни чланци:

Оставите одговор