Informacioni centar "Komentar"

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič će ukinuti naredbu o dodeljivanju zvanja heroja Ukrajine Stepanu Banderi. Izvor u okruženju šefa države je izjavio agenciji Rojter da će takva odluka biti usvojena uoči 9. maja – 65. godišnjice Pobede nad fašizmom, koju Kijev namerava da slavi zajedno s Moskvom. U okruženju Janukoviča kažu da je reč upravo o ukidanju naredbe prethodnog predsednika Viktora Juščenka. On je dodelio zvanje heroja Banderi, koji je rukovodio Organizacijom ukrajinskih nacionalista od 1941. do 1959. godine. Tu je naredbu podržalo malo ljudi u Ukrajini, a Poljska i Rusija su je oštro osudile. Izraelski centar Simona Vizentala je ocenio to delo Juščenka odvratnim, dok je Evroparlament krajem februara izrazio žaljenje zbog odluke Juščenka i pozvao novog predsednika da je ukine.

Ukrajina je na pragu promena. Toga da su one neophodne svesni su i političari i društvo u celini. Od novih vlasti u Ukrajini očekuju se promene u odnosima sa Rusijom, koji poslednjih godina nisu doživeli samo stagnaciju, već degradaciju. Danas je reč ne o poboljšanju tih odnosa, već o njihovom preporodu, reanimaciji uz pomoć jakih sredstava. Pre svega je to važno za Ukrajinu, čija se ekonomija suočava s veoma ozbiljnim problemima – znatnim padom industrijske proizvodnje i trgovine. Samo protekle godine se robni promet između dve zemlje smanjio za 40 odsto. Stoga je saradnja Ukrajine i Rusije pravi put za savlađivanje ekonomskih teškoća.

Jedno od najvažnijih pitanja za Ukrajinu, čija je državna blagajna praktično prazna, jeste cena ruskog prirodnog gasa. Kijev bi hteo da plati za trećinu manje nego sada. Ruski Gasprom, jasno, za to nije zainteresovan. Zato novo ukrajinsko rukovodstvo treba da predloži Moskvi nešto u zamenu. Nesumnjivo, Ukrajina predstavlja pogodan, kratak tranzitni most koji ne zahteva velike troškove u svim energetskim i saobraćajnim koridorima koji preko nje vezuju Rusiju i EU. Ali to je nedovoljno. Treba obuhvatiti širi spektar neslaganja koja su se nagomilala poslednjih godina između dve države.

U Rusiji se, za sada nezvanično, aludira da je popust za susednu zemlju moguć, na primer, u zamenu za pristup unutrašnjem gasnom tržištu Ukrajine.  Među drugim mogućnostima za cenkanje navode se učešće u modernizaciji ukrajinskog sistema za transport gasa, baziranje ruske Crnomorske flote i stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora.

Moskva je zainteresovana da se ukrajinska ekonomija razvija uspešno, te da na teritoriji susedne države vlada politička stabilnost. U skorijem vremenu  predstoji razrada konkretnih pravaca saradnje i zajedničkih projekata. Rusija neće ostaviti bratsku zemlju samu pred današnjim izazovima. Nema sumnje da to ozbiljno povećava šanse tima Janukoviča u savlađivanju krize u toj zemlji.

Tim predsednika Viktora Juščenka je za pet godina praktično doveo zemlju u ćorsokak. U nizu industrijskih grana pad proizvodnje iznosi 50%. Polovina preduzeća je ili zatvorena, ili ne radi punom snagom. Za poslednje tri godine međunarodni kreditni rejting Ukrajine smanjio se šest puta. A milijarde spoljnih zajmova, po određenju ukrajinskog premijera Nikolaja Azarova, jednostavno su bile razvučene. Kako bi se situacija prelomila, od Viktora Janukoviča i njegovih saradnika se zahtevaju vanredne mere. Van svake sumnje, politički kurs i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici će se promeniti dolaskom novog predsednika.

Parola Juščenkovog tima: što dalje od Rusije, to bliže Evropi i SAD, pokazala se pogrešnom. Od Rusije su se udaljili, a u Evropu nisu ušli. Tim Janukoviča mora da sprovede ozbiljnu inventarizaciju okolnog sveta, da shvati šta i kako se u njemu dešava. I da izgradi politiku praktično od početka. Novoj ukrajinskoj vlasti predstoji veliki i složen posao na građenju civilizovanih odnosa sa Rusijom. Očigledno je za sada samo jedno: povlači se onaj lik Rusije koji su u Ukrajini brižljivo formirali predstavnici prethodne vlasti – lik dve države koje ne idu jedna drugoj u susret već se razilaze. Rusija i Ukrajina treba da ostanu prijateljske države koje poštuju jedna drugu i sarađuju. Na to Rusiju i Ukrajinu obavezuje njihova zajednička vekovna istorija, interesi naroda, pa i izazovi sa kojima se suočavaju obe države.

Izbori 2010. predstavljaju bankrot „narandžaste“ koncepcije, koja je posebno kod omladine u početku izazvala toliko nade. Svoja obećanja narandžasta vlast nije ispunila. Zemlja je utonula u pravi haos: politički skandali, korupcija, ekonomska kriza. Deklarisana težnja ka promenama ostala je na rečima. Nepromišljeni potezi vlasti koji ne odgovaraju interesima Ukrajine (gasni konflikt sa Rusijom, demonstrativni koraci ka revidiranju istorije, između ostalog davanje fašističkom saradniku Banderi zvanja Heroja i slično) nisu doneli političke dividende, a dodatno su izazvali nedomice u intelektualnim krugovima i okrnjili međunarodni ugled zemlje. Glasanje na izborima odalo je sliku dubokog razočaranja većeg dela društva u ideale proglašene pre 6 godina na Majdanu – mada je ljudi koji su im ostali privrženi takođe dosta, i to ne samo u Galiciji, tačnije na Zapadu Ukrajine. Konsolidovati takvo društvo i zaslužiti lojalnost onih koji za tebe nisu glasali vrlo je složen posao. Ali drugi put Viktor Janukovič jednostavno nema. Njemu će biti potrebna virtuozna politička veština.

Ali kako konsolidovati zemlju koja je faktički ideološki podeljena na dva dela? Jedni, uslovno govoreći, gledaju na Istok, drugi na Zapad. Kakvu će politiku u toj situaciji morati da sprovode najviše vlasti?

Viktor Janukovič smatra reformu vlasti i stvaranje sposobne vlade svojim najvažnijim zadatkom. On je uveren da je samo tim profesionalaca sposoban da izvede zemlju iz duže krize i stimuliše njen ubrzani razvoj. To je ukrajinski lider izjavio odmah posle inauguracije u apelu upućenom narodu.  On je istakao da je radi ekonomskog napretka neophodna efikasna saradnja predsednika, vlade i parlamenta i prevazilaženje sukoba između političkih snaga. U jednoj od svojih prvih naredbi, Viktor Janukovič je preimenovao sekretarijat šefa države u administraciju, i njeno osoblje će uskoro biti smanjeno za 20 odsto. Predsednik je takođe usvojio odluku o prepolovljavanju svoje plate. Usledila je i naredba kojom se Viktoru Janukoviču dodeljuju ingerencije  Vrhovnog komandanta oružanih snaga. Međutim, čini se da su ključne naredbe one usmerene na borbu protiv siromaštva, sprovođenje strukturnih ekonomskih reformi i stvaranje sistema za likvidaciju korupcije. One su za Viktora Janukoviča praktično postale programske. Predsednik Ukrajine smatra da će antikrizno reformisanje ekonomije omogućiti ono najvažnije: pružiti ljudima dostojno zaposlenje i platu. Likvidacija korupcije će biti prvi korak u temeljitom preuređenju čitavog državnog mehanizma.

Koraci novog predsednika Ukrajine su logični iz dva razloga. Prvo, on mora da formira svoj tim, i da za sebe izgradi vertikalu organa vlasti i u centru i u regionima. Drugo, to je početak ispunjavanja barem jednog dela njegovih predizbornih obećanja, čiji je veći deo usmeren ne na spoljnu politiku, već na rešenje aktuelnih socijalnih i ekonomskih problema.

Uoči predsedničkih izbora, sprovedena je anketa o mišljenju stanovnika zemlje o prisutnosti Crnomorske flote Rusije na Krimu i o ruskom jeziku. Tokom prethodnih 5 godina je sprovođena politika istiskivanja ruskog jezika na svim frontovima, i gde je moglo i gde se nije smelo, i zato je danas tema zaštite prava ruskojezičnih građana veoma aktuelna. Međutim, ukrajinski narod je shvatio da bez dobre saradnje sa Rusijom nema budućnosti, i da Zapad nudi samo šargarepu na dugačkom štapu. Anketa je pokazala da je većina stanovnika Ukrajine za dalju prisutnost Crnomorske flote Rusije u njenim teritorijalnim vodama i za davanje ruskom statusa drugog državnog jezika. Pokazalo se da pristalica dvojezičnosti ima nešto više od onih koji nemaju ništa protiv prisutnosti ruskih mornara.

Viktor Janukovič može da odloži razgovor o sudbini ruske crnomorske flote, pošto rok boravka flote u Krimu ističe tek 2017. godine, a to je van granica njegovog mandata. Ali očigledno je da, što pre budu rešena pitanja o floti, to sigurnije i mirnije može da se oseća Moskva sa tačke gledišta geopolitike Crnomorskog regiona. A to je važan faktor. Može takođe biti postavljeno pitanje o interesima ruskog biznisa u Ukrajini, o povoljnostima koje mogu da dobiju ruske kompanije, koje se prilično zanimaju za problematično ukrajinsko tržište.

Pitanje o ruskom jeziku bilo je jedno od ključnih u predizbornom programu Viktora Janukoviča. On je obećao da će učvrstiti status ruskog jezika, između ostalog u medijima. Poslednjih godina su bila uvedena ograničenja koja nisu nailazila na razumevanje većeg dela stanovnika zemlje. Viktor Juščenko je pred kraj svog mandata potpisao ukaz o koncepciji državne jezičke politike. U dokumentu piše da svi državljani zemlje moraju bez izuzetka da znaju ukrajinski, ali da mogu da komuniciraju na bilo kom drugom jeziku. Međutim, ruski jezik je svrstan na listu jezika nacionalnih manjina, iako više od polovine stanovnika govori ruski i isto toliko ga smatra maternjim jezikom. Janukovič je više puta isticao da je za vladavine pređašnjeg rukovodstva u državnoj jezičkoj politici došlo do prekoračenja koji su vodili ponižavanju i kršenju prava ne samo ruskojezičnih stanovnika zemlje, već i govornika drugih jezika. Neke od tih je parlament već odlučio da popravi. Na primer, Rada namerava da revidira naredbu iz 2007. godine o obaveznom prevodu filmova na ukrajinski jezik, što je tokom poslednje dve godine uskratilo bioskopsku publiku za oko 150 poznatih filmova. Štaviše, zabrana prikazivanja filmova na ruskom (čak i uz tekstove) rezultirala je zatvaranjem oko 30 bioskopa. S druge strane, očigledno je da ni parlament ni predsednik ne planiraju nasilnu rusifikaciju Ukrajine. Jezički problem traži veoma delikatan prilaz. Nova vlast je dobila isuviše teško nasleđe da bi rešavala akutne probleme, između ostalih i jezičke, sistemom juriša.

Glavna intriga oko Ukrajine je ipak njena evrointegracija. Najmudrije za ukrajinske političare sada je da vode viševektorsku politiku, razvijajući dobre odnose sa svima. Rusija objektivno zauzima ovde posebno mesto. Ako Ukrajina želi da se očuva kao industrijska zemlja, sa sopstvenim vojno-industrijskim kompleksom i vazduhoplovnom i kosmičkom industrijom, jedini mogući put leži u saradnji sa partnerskim preduzećima iz Rusije – inače sledi marginalizacija ekonomije koja će krenuti kao lavina.

Na konferenciji za štampu u Moskvi, na javnu ponudu Putina da se pridruži Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana, ukrajinski lider nije reagovao, mada je u decembru, istupajući kao predsednički kandidat, govorio da se sprema da inicira potpisivanje dogovora prema formuli 3 plus 1 (Jedinstveni ekonomski prostor plus Ukrajina). Vrativši se u Kijev, Janukovič je dao uveravanja da dopušta stupanje Ukrajine u Jedinstveni ekonomski prostor samo pod uslovima STO.  Obrazloženje: već smo ušli u STO, što postavlja ograničenja za učešće u nekim integracionim projektima na postsovjetskom prostoru. Očigledno kretanje u tom pravcu za vreme Janukoviča biće tačno onoliko koliko je potrebno da ne nanese štetu evropskoj integraciji Ukrajine.

Ali je Janukovič istovremeno jasno naznačio i sledeću realnost: da Ukrajina u skorije vreme neće stupiti ni u NATO ni u EU. Za to jednostavno nisu spremne ni jedna ni druga strana. Ukrajina će očuvati svoj status, označen između ostalog u njenom Ustavu, gde je crno na belo napisano da je ona vanblokovska, neutralna država. Kad se, pak, takvo pitanje postavi, o njemu će odlučivati narod, na referendumu. Korist koju bi NATO imao od ukrajinskog prvenstveno se meri  sledećim ciljem – mogućnošću da anglo-francuska flota dospe u Crno more i reši zadatke koje je Zapad sebi postavio još u vreme Krimskog rata. Međutim, pri takvom rasporedu Ukrajina će pre ili kasnije izgubiti Krim. Stoga su nasilna derusifikacija stanovništva Krima i nade u pomoć Zapada – put je koji ne vodi nikud. Zapad će možda pomoći krimskim Tatarima da postignu svoje ciljeve. Ali za to cena može da bude kosovska varijanta za poluostrvo.

Programi saradnje sa EU i NATO će ipak opstati. Nastavlja se priprema sporazuma o pridruživanju, a na pregovorima Janukoviča u Briselu izgovorene su reči nade u pogledu „mape puta“ i bezviznog režima. I opet, rokovi nisu određeni. Zanimljivo je, međutim, nešto drugo. Evropljani su jasno pozvali Ukrajinu da normalizuje odnose sa Rusijom, zato što su veoma zainteresovani za pouzdanost isporuka ruskog gasa. A tu postoji još i merkantilni momenat: krediti MMF. Evropi su potrebne reforme ukrajinske privrede, kako bi zemlja mogla da vrati gomilu svojih dugova. Krediti se na kraju krajeva ne daju na lepe oči, već računajući na povratak sa kamatom. I za onih pola milijarde evra koje je Barozo obećao Kijevu u vidu makrofinansijske pomoći, Ukrajinci će još morati dobro da se potrude!

EU, može se reći, puca po šavovima. Kriza je pokazala da je tako mnogočlana formacija prilično neefikasna. Sa velikim teškoćama se „vari“ prijem istočnoevropskih zemalja: mnogohvaljeni evropski ekonomski okvir jednostavno ne izlazi na kraj sa ovim teretom, tako da bi se ujedinjena Evropa prosto zagrcnula Ukrajinom, sa njenih 53 miliona stanovnika i privredom na ivici kolapsa.

Po rečima samog Viktora Janukoviča, EU za sada ne predlaže Kijevu ništa novo, a ni bliža perspektiva nije obećavajuća – EU je faktički blokirala ulazak Ukrajine u ujedinjenu Evropu. Neće biti nikakvih sporazuma o slobodnoj trgovini: jeftina ukrajinska roba Evropi jednostavno nije potrebna. Osim kredita uz vrlo visoke kamate, Ukrajina od Zapada neće dobiti ništa.

Integracija u EU i NATO nosi sa sobom ozbiljne troškove, koje zemlje EU, kada je reč o Ukrajini, ne žele da snose. One (po tržišnom principu!) uz minimalna ulaganja žele da dobiju maksimalnu dobit. Zbog krize Ukrajinu one sad jednostavno ne mogu sebi da priušte. Ali, čim nastupe bolja vremena, pitanje će postati ponovo aktuelno. Jer glavno interesovanje Zapada za Ukrajinu je geopolitičko, treba je držati u sferi svog uticaja. Zato se ukrajinskom društvu uporno uliva misao da zbližavanje sa Rusijom nosi pretnju gubitka državne nezavisnosti.

Aktuelna ukrajinska realnost je tanak led, prekriven pukotinama. Donoseći odluke u spoljnoj i unutrašnjoj politici u kontekstu Istok-Zapad, novom šefu države će očigledno biti potrebno umeće junaka iz ruske bajke, koji je došao pred dvor „i u kočijama, i peške“.

Božidar TRPKOVIĆ