Informacioni centar "Komentar"

OTVORENO PISMO

G-dinu predsedniku Evropskog Suda za ljudska prava

Gospodine predsedniče,

Našu pažnju je privukao jedan van opšti proces kojim Vi predsedavate, a na kome je jurisdikcija trebalo da se uskoro oglasi po drugi put.

Radi se o jednom slučaju koji suprotstavlja sa jedne strane g. Vassili Kononov-a, koji danas ima 86 godina, a koji je bivši antinacistički partizan u Letoniji koja je tada bila okupirana od strane hitlerovskih snaga, i koji se borio u redovima Crvene Armije – i sa druge strane sadašnje države Letonije koja smatra da je on “ratni zločinac” i zbog toga ga je držala dve godine u zatvoru.

Da bi oprao svoju čast i čast svojih drugova koji su ubijeni boreći se protiv nacističke Nemačke g. Kononov se obratio 2004. godine Evropskom Sudu za ljudska prava. Ovaj Sud mu je dao za pravo odlukom objavljenom 24. jula 2008. godine.

Ova odluka nije zadovoljila letonske vlasti. One su u tome videle poricanje njihovog sadašnjeg pogleda na istoriju prema kojem bi, suprotno od Nirnberškog procesa, jedan od četiri pobednika u ratu protiv nacističke Nemačke, SSSR, trebalo da se smatra kriminalcem. Letonske vlasti su dakle apelirale. Vi predsedavate Velikim Većem, kome je žalba podneta. Međutim letonska štampa se oglasila povodom Vaše posete Rigi prošlog aprila, a na poziv vlasti u Letoniji. Radilo se kako ste Vi naznačili u jednom razgovoru koji se pojavio u dnevnom nacionalnom listu Latvijas Avize od 17.04.09, da je cilj Vaše posete bio da se ”favorizuje saradnja i dijalog sa Ustavnim i Vrhovnim Sudom”

Ako niko ne stoji iza toga da vas tera na taj proces, ipak se može pomisliti da prihvatiti jedan takav poziv malo vremena pre nego počinjete da predsedavate debatama koje imaju za cilj da uđu u proces u kome su vaši domaćini stranka – to već čini problem.

U stvari, Vi niste ograničili razmene sa Vašim domaćinima samo na opšta pravna razmatranja. Vas je primio Premijer kao i predsednik Republike, političke ličnosti za koje se lako može zaključiti da im nije glavna preokupacija proučavanje uporednog prava kao i državni tužilac, to jest baš ličnost koja je odgovorna za proganjanja g. Kononova. Dnevni list Latvijas Avize od 15.04.09. pominje čak da ste imali ‘poslovni doručak’ sa ovim poslednjim.

Zar nije ukupan broj ovih razgovora u najmanju ruku deplasiran u kontekstu procesa koji je u toku? Utoliko pre što niste nikako sreli drugu stranu, g. Kononova ili njegove advokate.

Letonska štampa pominje da ste posetili rečeni ‘Muzej okupacije’. Radi se o mestu sećanja ’podignutom u Rigi nakon što je Letonija napustila Sovjetski Savez i koji otkriva decenije ‘okupacije’ od kojih bi ova zadnja bila najgora, i takođe izlaze, između ostalog, iz klišea 1941. god.  koji pokazuje jednu populaciju Rige koja sa veseljem dočekuje nacističke trupe ‘koje oslobađaju grad od Sovjeta. ‘

Svakako, niko ne bi mogao da zameri građaninu kao što ste Vi da se interesuje za istoriju. Međutim, u ovim okolnostima radilo se o jednoj poseti muzeju koju su vlasti zemlje upriličile svom odabranom gostu. U citiranom intervjuu Vi uostalom precizirate da ste ‘mnogo naučili o prošlim događajima koji su se odigrali u ovoj zemlji/…/bila je to zanimljiva i uzbudljiva poseta’. Naravno Vi malo dalje podsećate da ‘emocije ne treba da imaju nikakav uticaj na naš rad’, pošto ste međutim zabeležili da ’naša srca nisu od kamena’, jednu formulaciju od koje dnevni list nije propustio da sačini svoj naslov. Naročito.nekoliko redova dalje, Vi se izražavate o slučaju Kononov tvrdnjom koja se tiče apelacionog suđenja: ’verovatno bi presuda mogla biti drugačija od one koja je već data.’ I podvlačite da ‘među 47 sudija CEDH ima veliki broj ličnosti koje dolaze iz zemalja koje su patile pod komunističkim režimom.’ Niko ne može da Vam osporava pravo da imate svoje lično mišljenje o pomenutom režimu, ali niko takođe ne može a da ne zna da javno izjavljujući, u tom trenutku i na tom mestu, Vi činite validnom ipso facto opštu tezu letonske vlade koja precizno konstituiše plan koji je u pozadini procesa u toku.

Ali ima i više. Vaša poseta bila je propraćena razmenom pošte, u najmanju ruku začuđujuće. 7.maja ministar spoljnih poslova Letonije koju ste sreli lično, uzima pero da bi Vam se obratila. Sa ne baš mnogo obzira zbog Vaše javne tvrdnje da je Vaša poseta bila sasvim nezavisna od slučaja Kononov, gospođa Rietskins piše: ’ kao što ste već informisani u toku Vaše posete Letoniji aprila 2009, vlada Letonije je zabrinuta zbog činjenice da je sudija Župančić bio uključen u sastav Velikog Veća u sadašnjem procesu ’i zaključuje precizirajući da bi vlada Letonije cenila kada bi sastav Velikog Veća bio revidiran.’

Da pojasnimo, šef letonske diplomatije traži da se isključi  jedan od sudija – u ovom slučaju srpski – iz sastava suda u slučaju u kojem je njegova zemlja u pitanju. Ovaj zapanjujući postupak uostalom, određuje meru značajne važnosti koju Riga pridaje odluci koja sledi. Prema brojnim posmatračima to je u cilju opravdanja ponovnog pisanja istorije od strane letonske vlasti koje bi bilo krhko kada bi presuda prve instance bila potvrđena. Otuda, izgleda, napori da se spreči ova  potvrda.

Ovaj zahtev je tako zaprepašćujući da službena predstavnica Letonije pred CEDH piše propratno pismo svoga ministra koje precizira: ’ Zbog delikatnosti pitanja ja bih veoma cenio-la da Sud tretira ovo pismo sa posebnom diskrecijom i da se ne uključuje u dosije, ni, ako je moguće, da se ne saopšti suprotnoj strani.’ Jedna očito neprihvatljiva želja.

Suočenost sa zahtevom jedne od stranaka koja ima za cilj da modifikuje sastav Suda barem nameće, izgledalo je, odbijanje. Međutim, nedelju dana kasnije, iz Vaše jurisdikcije je stigao odgovor letonskoj vladi: ’Nema razloga koji bi iziskivao da se sudija Župančić povuče iz Velikog Veća u ovom slučaju’, ali, ’međutim sudija Župančić mi je saopštio svoju nameru da se povuče iz privatnih razloga.’ Ukratko, letonska vlada je postigla cilj.

Rezimirajmo: Predsednik suda je pozvan, sa svim počastima, od strane jedne od stranaka u procesu u kome će on da donese jednu odluku; prihvata poziv kao i više razgovora sa svojim domaćinima; javno objavljuje jedno osećanje u skladu sa tezom domaćina a što se tiče konteksta procesa; prima sa njihove strane diskretan ali uporan zahtev da se sastav Suda modifikuje; ne sledeći zahtev formalno, informiše da će biti uslišen.

U bilo kojoj jurisdikciji oblasnoj – okružnoj – ne bi se za jednu takvu situaciju, čim bi bila otkrivena, propustilo da ne bude oglašeno veliko negodovanje. Ona uostalom odgovara karikaturi onoga za šta Evropski sud za ljudska prava namerava da se bori. Želimo da verujemo da je to rezultat mnogih pritisaka koji se na Vas vrše. I želimo da verujemo da ćete imati hrabrosti da odagnate ogromnu nelagodnost i nepoverenje koje proizilazi iz činjenica ovde iznetih. Ovde je sumnja u pravo svakoga koji traži pravičan proces. I od toga zavisi legitimnost presude koja će konačno biti doneta.

Molimo Vas gospodine Predsedniče da opravdate poverenje i našu nadu da ćete dati sve od sebe da tako sačuvate ugled institucije kojom predsedavate.

Robert CHAVIN, honorarni dekan pravnog fakulteta u Nici

Michel CLAPIE, vanredni profesor javnog prava, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Monpeljeu

Maurice BOURJOL, honorarni dekan na pravnom fakultetu u Toursu

Srodni članci:

• Frankfurtska škola