RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Резолуција евроатлантског тоталитаризма
    Подршка Центра за развој међународне сарадње и сајта Видовдан  гласноговорницима истине и слободе – Спутнику и Раша тудеј   „Нацисти, фашисти, комунисти, ма колико се разликовали по идеологији, служе се у пракси истим методама, због чега се и обухватају сви скупа истим називом тоталитараца“ – речи су Слободана Јовановића.  Те тоталитарне методе крећу се од […]
  • Сто година зла
    Када нови председник Америке то и званично постане у јануару следеће године, навршаваће се тачно сто година од почетка спирале зла. И на Истоку и на Западу. РАЂАЊЕ ЗЛА Пре сто година у Русији је изведен бољшевички преврат. Комунисти су развалили до тада постојећи свет у тој велесили и донели зло које се ширило систематски […]
  • Србија, НАТО, Русија, шта је српски интерес?
  • Стевица Деђански: НАТО праведност и Србија
    Питање разлике између праведности и законитости јесте кључно питање спољне политике и међународних односа. Шта је праведност, то је врло релативно. Оно се разликује код различитих цивилизација и често је условљено интересима. Примера ради за западне земље, чланице НАТО-а, бомбардовање Србије је била праведна ствар исто толико, колико је за њих праведна ствар признавање Косова […]
  • Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?
    Задовољство нам је да Вас позовемо на скуп у организацији Центра за развој међународне сарадње  под називом   „Србија, Нато, Русија – шта је српски интерес?“   који ће бити одржан  у понедељак 10.10.2016. године са почетком у 10.30 часова, у Медија центру, Теразије 3, Београд  На скупу говоре:  Александар Чепурин – Амбасадор Руске федерације у […]
Историја Спољна политика

Историјски ревизионизам

Историјски ревизионизам 02.04.2010.Leave a comment

ОТВОРЕНО ПИСМО

Г-дину председнику Европског Суда за људска права

Господине председниче,

Нашу пажњу је привукао један ван општи процес којим Ви председавате, а на коме је јурисдикција требало да се ускоро огласи по други пут.

Ради се о једном случају који супротставља са једне стране г. Vassili Kononov-а, који данас има 86 година, а који је бивши антинацистички партизан у Летонији која је тада била окупирана од стране хитлеровских снага, и који се борио у редовима Црвене Армије – и са друге стране садашње државе Летоније која сматра да је он “ратни злочинац” и због тога га је држала две године у затвору.

Да би опрао своју част и част својих другова који су убијени борећи се против нацистичке Немачке г. Кононов се обратио 2004. године Европском Суду за људска права. Овај Суд му је дао за право одлуком објављеном 24. јула 2008. године.

Ова одлука није задовољила летонске власти. Оне су у томе виделе порицање њиховог садашњег погледа на историју према којем би, супротно од Нирнбершког процеса, један од четири победника у рату против нацистичке Немачке, СССР, требало да се сматра криминалцем. Летонске власти су дакле апелирале. Ви председавате Великим Већем, коме је жалба поднета. Међутим летонска штампа се огласила поводом Ваше посете Риги прошлог априла, а на позив власти у Летонији. Радило се како сте Ви назначили у једном разговору који се појавио у дневном националном листу Latvijas Avize од 17.04.09, да је циљ Ваше посете био да се ”фаворизује сарадња и дијалог са Уставним и Врховним Судом”

Ако нико не стоји иза тога да вас тера на тај процес, ипак се може помислити да прихватити један такав позив мало времена пре него почињете да председавате дебатама које имају за циљ да уђу у процес у коме су ваши домаћини странка – то већ чини проблем.

У ствари, Ви нисте ограничили размене са Вашим домаћинима само на општа правна разматрања. Вас је примио Премијер као и председник Републике, политичке личности за које се лако може закључити да им није главна преокупација проучавање упоредног права као и државни тужилац, то јест баш личност која је одговорна за прогањања г. Кононова. Дневни лист Latvijas Avize од 15.04.09. помиње чак да сте имали ‘пословни доручак’ са овим последњим.

Зар није укупан број ових разговора у најмању руку депласиран у контексту процеса који је у току? Утолико пре што нисте никако срели другу страну, г. Кононова или његове адвокате.

Летонска штампа помиње да сте посетили речени ‘Музеј окупације’. Ради се о месту сећања ’подигнутом у Риги након што је Летонија напустила Совјетски Савез и који открива деценије ‘окупације’ од којих би ова задња била најгора, и такође излазе, између осталог, из клишеа 1941. год.  који показује једну популацију Риге која са весељем дочекује нацистичке трупе ‘које ослобађају град од Совјета. ‘

Свакако, нико не би могао да замери грађанину као што сте Ви да се интересује за историју. Међутим, у овим околностима радило се о једној посети музеју коју су власти земље уприличиле свом одабраном госту. У цитираном интервјуу Ви уосталом прецизирате да сте ‘много научили о прошлим догађајима који су се одиграли у овој земљи/…/била је то занимљива и узбудљива посета’. Наравно Ви мало даље подсећате да ‘емоције не треба да имају никакав утицај на наш рад’, пошто сте међутим забележили да ’наша срца нису од камена’, једну формулацију од које дневни лист није пропустио да сачини свој наслов. Нарочито.неколико редова даље, Ви се изражавате о случају Кононов тврдњом која се тиче апелационог суђења: ’вероватно би пресуда могла бити другачија од оне која је већ дата.’ И подвлачите да ‘међу 47 судија ЦЕДХ има велики број личности које долазе из земаља које су патиле под комунистичким режимом.’ Нико не може да Вам оспорава право да имате своје лично мишљење о поменутом режиму, али нико такође не може а да не зна да јавно изјављујући, у том тренутку и на том месту, Ви чините валидном ipso facto општу тезу летонске владе која прецизно конституише план који је у позадини процеса у току.

Али има и више. Ваша посета била је пропраћена разменом поште, у најмању руку зачуђујуће. 7.маја министар спољних послова Летоније коју сте срели лично, узима перо да би Вам се обратила. Са не баш много обзира због Ваше јавне тврдње да је Ваша посета била сасвим независна од случаја Кононов, госпођа Rietskins пише: ’ као што сте већ информисани у току Ваше посете Летонији априла 2009, влада Летоније је забринута због чињенице да је судија Жупанчић био укључен у састав Великог Већа у садашњем процесу ’и закључује прецизирајући да би влада Летоније ценила када би састав Великог Већа био ревидиран.’

Да појаснимо, шеф летонске дипломатије тражи да се искључи  један од судија – у овом случају српски – из састава суда у случају у којем је његова земља у питању. Овај запањујући поступак уосталом, одређује меру значајне важности коју Рига придаје одлуци која следи. Према бројним посматрачима то је у циљу оправдања поновног писања историје од стране летонске власти које би било крхко када би пресуда прве инстанце била потврђена. Отуда, изгледа, напори да се спречи ова  потврда.

Овај захтев је тако запрепашћујући да службена представница Летоније пред ЦЕДХ пише пропратно писмо свога министра које прецизира: ’ Због деликатности питања ја бих веома ценио-ла да Суд третира ово писмо са посебном дискрецијом и да се не укључује у досије, ни, ако је могуће, да се не саопшти супротној страни.’ Једна очито неприхватљива жеља.

Суоченост са захтевом једне од странака која има за циљ да модификује састав Суда барем намеће, изгледало је, одбијање. Међутим, недељу дана касније, из Ваше јурисдикције је стигао одговор летонској влади: ’Нема разлога који би изискивао да се судија Жупанчић повуче из Великог Већа у овом случају’, али, ’међутим судија Жупанчић ми је саопштио своју намеру да се повуче из приватних разлога.’ Укратко, летонска влада је постигла циљ.

Резимирајмо: Председник суда је позван, са свим почастима, од стране једне од странака у процесу у коме ће он да донесе једну одлуку; прихвата позив као и више разговора са својим домаћинима; јавно објављује једно осећање у складу са тезом домаћина а што се тиче контекста процеса; прима са њихове стране дискретан али упоран захтев да се састав Суда модификује; не следећи захтев формално, информише да ће бити услишен.

У било којој јурисдикцији обласној – окружној – не би се за једну такву ситуацију, чим би била откривена, пропустило да не буде оглашено велико негодовање. Она уосталом одговара карикатури онога за шта Европски суд за људска права намерава да се бори. Желимо да верујемо да је то резултат многих притисака који се на Вас врше. И желимо да верујемо да ћете имати храбрости да одагнате огромну нелагодност и неповерење које произилази из чињеница овде изнетих. Овде је сумња у право свакога који тражи правичан процес. И од тога зависи легитимност пресуде која ће коначно бити донета.

Молимо Вас господине Председниче да оправдате поверење и нашу наду да ћете дати све од себе да тако сачувате углед институције којом председавате.

Robert CHAVIN, хонорарни декан правног факултета у Ници

Michel CLAPIE, ванредни професор јавног права, професор уставног права на Универзитету у Монпељеу

Maurice BOURJOL, хонорарни декан на правном факултету у Тоурсу

Сродни чланци:

Оставите одговор