„По мом мишљењу, војно-родољубиви клубови ће временом постати центри не само духовно-моралног васпитања, већ ће и одиграти значајну улогу у васпитавању самосвести православног, вишенационалног руског народа.“

У Србији је велики проблем што је свака оваква иницијатива аутоматски третирана као паравојска и полицијски се „обрађује“. Ово и није тако лоше, чак шта више добро је, осим што би те иницијативе требало управо војска и полиција да помажу ако не и иницирају као што је случај у Русији. Исто тако, не бих на силу гурао православље и војну обуку у исти кош. Вера је добровољна ствар, вера се живи а не учи и пришива на рукаве и капе. Уосталом зашто неки атеиста не би био добар патриота који воли своју земљу?

Лично сам неколико пута учестовао посредно или непосредно у активностима око оснивања сличног клуба, и сваки пут је ту било пријатељских незваничних савета службених лица у стилу: „Баталите национална обележја, баталите пуцање, баталите маскирне панталоне, политику и религију… и вежбајте до миле воље“.