RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Нови светски поредак

Медији и Нови Светски Поредак

Медији и Нови Светски Поредак 03.01.2000.1 Comment

Средства јавног информисања одлучују које вести добијамо и шта је важно, а шта тривијално, шта је истина, а шта је лаж. Информационе агенције класификују, укалупљују и усмеравају цео спектар наших реаговања и понашања, шта купујемо, како се облачимо, о чему говоримо. Они формирају наше политичке, религиозне и моралне концепте. Медији не само да стварају нове формуле вредности или бришу старе, они стварају нове културне идоле, идентификације и мерила вредности са којима увек процењујемо себе и спољни свет. Пипци „информативних“ органа задиру дубоко у свест. Ми не желимо то да признамо, али доста од наших навика и убеђења долази од спољњег сугерисања. Са применом нових технолошких изума на пољу индоктринације, ми много пута нисмо свесни сублималних (испод прага свести) порука. Професор журналистике, доктор Willson Bryan Key, је проучавао разне методе сублималних индоктринирања и написао је књигу „Медији секс-експлоатација и сублимално корумпирање“. Доктор Кеј је пронашао да се милиони долара троше на сублимално програмирање и манипулацију гледалаца на телевизији. Нове врсте тахистоскоп – филмских пројектора са великом брзином, могу да пошаљу „поруку“ у 1/300 део секунде у размацима од 5 секунди. Те поруке не могу да се виде оком, али су апсорбоване у подсвести. Онда од подсвесног примања, порука се филтрира на свесни ниво, као мисао, жеља или физичка потреба, коју прималац сматра да долази од ње или њега. Пре извесног броја година Кока-кола је веома повећала продају када су те поруке биле стављене на екран. За време 50-тих и 60-тих година постигнути су изненађујући резултати звучних порука које су биле нечујне за људску нормалну фреквенцију, али су примљене од подсвести. Те поруке могу да се шаљу нечујно или да буду убачени кроз музику. Они који познају манипулацију психом имају на располагању разне нове методе да изазову жељену реакцију. Нова технологија може да се постави близу телевизијских и радио станица (тј. предајника) и да укључи у телевизијске таласе сублималне поруке кроз регуларну емисију. Те поруке могу да се пошаљу тако да их чак ни телевизијска станица не буде свесна. Поруке могу да сугеришу људима како да гласају или како да реагују на специфичне ситуације. Телевизија је постала најважнији инструмент масовног индоктринирања. Говорна реч пропраћена визуелним ефектима је на само упечатљивија од ранијих метода комуникације, него телевизија не дозвољава аргумент или застој, где човек може да среди своје мисли и да се врати на обавештење или закључак који је пред њим (као кад чита). У случају кад неколико особа прати телевизијски програм, конверзација или коментари су умањени јер телевизија наставља свој пренос без обзира на присуство гледалаца. Већина људи гледа телевизију као да су њоме опчињени. Уместо да разговарамо и видимо једни друге, ми смо хипнотисани екраном који нам митраљеском брзином баца информације, звуке и слике. Један од разлога зашто многи заспе пред телевизором је што је психа преоптерећена информацијама које су у већини случајева инсцениране, и ирелевантне, цензурисане и баналне. Давид Ике умесно примећује поводом те ситуације: „Шта хипнотизер ради пре него што почне да шаље подсвесне сугестије? Он постави своје клијенте у стање релаксације зато што је то најбољи начин да се допре до подсвести. Који је онда бољи начин за слање сублималне поруке него кад је човек опуштен и полубудан на столици. Фактично, човек може да се доведе у то стање порукама које долазе преко екрана. Сличним поступном многи млади постају живи лешеви преко виртуелне реалности и компјутерских игара. Виртуелна реалност је добро име, зато што је тај цео систем забаве измишљен да окуражи људску расу да прихвати виртуелну реалност, и да то зову живот“ (David Icke – „Психолошки фашизам“). Др Кеј каже да је сублимална технологија отишла толико далеко да људи могу да буду програмирани да једу или пију више него што им је нормално потребно, да промене своје сексуалне навике или да манифестују безброј других понашања. Подсвесне сугестије утичу не само на нашу психу, него и нашу физичку реалност. Сузан Бруце наводи један случај у свом допису у часопису „Exposure“: „Подаци о повезаности откуцаја срца (на пример пулс од 72 откуцаја) и музике или гласа који је у ритму такта откуцаја у минуту, показује да то може да утиче на људско понашање. Експериментална реклама са 72 такта у минуту на бубњу и гласу била је испробана у специјалном позоришту са случајним избором супруга и мужева. Реклама је била за нови лек против главобоље. Резултат је био да је близу 20% гледалаца добило главобољу после три сата гледања“. Давид Ике коментарише да смо учесници и донекле криви што смо добровољно или пасивно постали учесници тог нестварног живота: „У много чему извори јавног информисања су производ нас самих. Медији рефлектују колективну психу човечанства, јер да то није истина, они не би могли да опстану и напредују. Ми можемо да расправљамо шта је дошло прво; колективни став људи и програмирање да такав став постане прихваћен од друштва, али ако прочичтате просечне петпарачке новине и онда потрошите један сат у кафани ви ћете чути сличност извеђу говора људи и новинарског шаблона. Многи људи су дозволили да прихвате да говоре и мисле као петпарачки медији. Ми данас имамо петпарачки радио, и петпарачку телевизију који су створили своје успехе пратећи стопе петпарачке штампе. Они сви хоће кратке извештаје који су запањујуће површни, испуњени подсмехом, осудама, тренутним пресуђивањима, „званичном“ линијом размишљања и одбраном status quo. Ах, да, ако још додате свему томе, кад год се укаже прилика, лепе груди и стражњице, утолико боље. У крајњем случају жене су ту за прижељкивање. Петпарачки извори информација рефлектују људску колективну психу и програмирају ту реалност око нас. Што смо више програмирани у петпарачком смеру, све више упадамо у спиралу која иде на ниже. Ми стварамо своју сопствену реалност и медији чине то исто. Оно што доминира начином размишљања у нашој психи, одражава се на нашу физичку реалност. Уопштено говорећи, велики број људи жели да неко мисли за њих и са таквим ставом дозволили су да ограниче свој мозак до те мере, да су једино способни за површне дискусије које су испуњене ругањем и брзим пресуђивањем“. Са развојем комуникационих средстава за информације, кроз нову технологију развијене су нове методе за индоктринацију, пропаганду и испирање мозгова. Са микроталасима и екстремно ниским фреквенцијама ЕЛФ може да се постигне масовно индоктринирање. Електромагнетско поље може да створи физичку неуравнотеженост, као што могу да се створе промене у људком понашању звучним таласима. Раније агент ФБИ Тед Гундерсон каже да се радиоактивни котури употребљавају већ дуго времена као „тихе убице“, за елиминацију непожељних особа, који проузрокују рапидно растући рак у организму човека. Поред различитих метода за масовну контролу, од нових начина индивидуалног програмирања вођеног од ЦИА познат је „McUltra“ програм као један од новостворених програма познатих под именима Monarh, Bluebird, Artichoke, McDelta i Naomi. „McUltra је почела 50-тих година под управом канадског психијатра доктора Ewan Cameron који је постао блиски пријатељ са директорима ЦИА, Allen Dulles још у време када је Камерон служио као канадско-амерички психијатар на Нирнбершком суђењу нацистима“ („Психолошки фашизам“). Пре и после тог суда хиљадама нациста је било дозвољено да избегну суђење са тиме да пренесу своје експертно знање својим новим господарима. Многи од тих научника су били експерти за манипулисање и контролу људске психе, чије искуство је добијено експериментима на невиним људима па чак и децом. У тим временима уз помоћ енглеске обавештајне службе (која је имала дугогодишње искуство), ствара се ЦИА која се оснива после Другог светског рата по узору на војну агенцију ОСС (Office of Strategic Service). Многи чланови нвостворене агенције ЦИА били су нацисти који су пре тога служили Xитлеру. Један од њих је био есесовац Reingard Gehlen, кога је Далс послао у Европу да успостави обавештајну мрежу. Убрзо по оснивању ЦИА (што они сами потврђују), она је потпомогла истраживачки рад на људској психи и контроли људског понашања који се вршио у 150 различитих институција као што су болнице, затвори, компаније које су производиле лекове и 44 универзитета. Преко 185 научника је било увучено у тај истраживачки рад. Слично нацистичким експериментима, ови експерименти су вођени на проституткама, затвореницима и у неким случајевима на војницима. Нико од њих није био свестан зашто и какв је циљ експеримената. Касније у 1970-ој години, експериментисало се са ЛСД на хиљадама војника којима је било речено да испробавају нову врсту гас-маске. „Под управом ЦИА, осигурани су фондови за Еwен Цамерон који је радио за организацију под именом ‘Друштво за људску екологију’, која је била повезана са Цорнелл универзитетом у Њујорку. Камерон и Далс су желели да развију разне врсте дрога, електронских симулатора и метода хипнозе који би избрисали урођени карактер личности и заменили га ‘побољшаним’. Друга сврха тог истраживачког рада је била да се личност програмира да изврши атентат који би изгледао као дело неке умно поремећене особе“ (Психолошки фашизам). Године 1969., психолог ЦИА Јосе Делгадо написао је књигу под насловом „Физичка контрола психе – ка психо-активном друштву“ у којој пише: „Физичка контрола над функцијом мозга је доказани факт. чак је могуће изазвати намере и формирати мисли и вузуелно искуство. Са електричним стимулирањем специфичних делова церебралне структуре, реакција може да буде подстакнута радио-командом, осећај непријатељства може да се изазове или нестане, социјални положај може да се модификује, сексуалне навике могу да се промене и меморија, емоције и процес размишљања могу да се измене даљинском контролом“. У предавању 1966. Године, Делгадо каже да његови експерименти „показују непријатан закључак да емоције, покрети и понашање могу да се диригују над човеком као на роботу, притиском на дугме“. Један од начина контакта индивидуалног људског створења са спољном даљинском контролом биће кад се у блиској будућности замени физички новац кредитним електронским новцем и информацијом уграђеном у микрочип, који ће бити убачен испод коже. Интел Corporation kod Rio Rancho, New Mexico, САД, је 1994. Године изнајмљена да створи микрочип (величине зрна пиринча) који ће моћи да се убаци испод коже на руци. Овај микрочип ће бити повезан са глобалним компјутером под изговором да све финансијске трансакције морају да се региструју кроз Светску централну банку. Ово није ново. Пре две хиљаде година у Апокалипси у Јовановом пророчанству у Светом Писму, Бог нам је рекао да ће пред долазак антихриста, човеку бити одузето право да купи или прода, сем онима који имају утиснут жиг на руци или челу. Пошто пре две хиљаде година није постојао технички израз за микрочип, Божија реч је била жиг. Поред тога речено нам је да ни по коју цену не дозволимо да примимо такав жиг. То сигурно указује на тешка времена (што нам је исто предочено), онима који не прихвате микрочип или жиг, али сваки човек мора да одлучи којим путем ће ићи. Године 1966., психолог СИА, доктор Xозе Делгадо је упозорио да ће доћи дан када ће контрола мозга бити повезана са компјутерима који ће омогућити двосмерни саобраћај између људског створења и компјутера. Још 1970-их година, Швеђани су били сапрепашћени када су, тада релативно примитивни микрочипови били усађени у пацијенте а да они нису знали за то. То се десило за време шведског председника владе Олафа Палмеа који је припадао Билдерберг групи. У копији документа „Тихо оружје за тихи рат“, који је случајно нађен 1966. Године у застарелој ИБМ машини за копирање са допуном 1979. Год. Објашњава се улога психолошког манипулисања у будућности: „То избацује ситуације уместо метака; избачене обрађеним подацима уместо барутом; из компјутера, уместо пушчане цеви; усмерено од програмера са компјутером уместо нишанџије; по заповести банкарских магната уместо војних генерала. То не прави звук, не ствара очигледне физичке или менталне ране и не ствара видљиве поремећаје у свакодневом животу. Али и поред свега, то несумњиво изазива ‘звук’, несумњиво ствара физички бол и психичке поремећаје, несумњиво поремети свакодневни живот, несумњиво ономе ко је трениран где да погледа да би приметио те поремећаје. Јавност не може да схвати природу тог оружја, и према томе не може да верује да је нападнута и покорена од нечега. Јавност ће можда инстинктивно осетити да је нешто погрешно, али због техничке природе тихог оружја, они неће моћи да артикулишу своје осећаје на рационалан начин, или да интелигентно приступе проблему. Тако неће знати како да зову у помоћ или да се уједине са другима да би се одбранили. Када се тихо оружје примени постепено, јавност ће да се прилагоди и адаптира његовом присуству и научи да толерише окупацију у својим животима до степена кад психолошка и економска пресија постане довољно велика да сруши отпор. У том погледу може да се каже да је тихо оружје биолошки рат. Оно напада виталност, право избора и мобилност јединке у друштву, и са тим знањем и манипулацијама може да нападне изворе друштвених и социјалних енергија и њихове физичке, психичке и емоционалне снаге и слабости“. Резултат тог психолошког напада и манипулисања сигурно може да се примети у свим словенским земљама, мада су и земље „демократског“ запада изложене још горим променама са саблажњивањем и дегенерацијом културе. Један део људи који ради у информационим агенцијама су сигурно добронамерни са чврстим интегритетом, али чињеница је да је добар део беспомоћан, и као већина других људи захваћен вихором социјалних и технолошких промена у којима је борба за опстанак најважнији фактор у опредељењима и одлукама које морају да се донесу, са или против савести. У тим животним институцијама човек се као кроз сито филтрира и опредељује којим путевима је одлучио да иде. По ономе што се зна из историје, сви досадашњи системи су успевали да ангажују довољно послушника међу особљем у агенцијама за јавно информисање који су им из идеолошких или опотунистичких побуда служили верно. Оно што чини разлику између данашње генерације журналиста и коментатора је да је идеолошко, тј. хуманистичко припремање тих кадрова почело још крајем прошлог века, и ти кадрови глобалистичких сагласника су постепено постављени на одговорна места не само у директним функцијама уредника и коментатора него и у установама за образовање следећих генерација. Индивидуе које идеолошки нису прихватиле концепт Светског поретка, немају приступ широј јавности и њихова мишљења и закључци су ограничени на локалне заједнице малог утицаја. Тако, информациони извори који нису у сагласности са глобалистичким системом су ограничени на врло мали број продајних места која се обично налазе по приватним кућама, али још увек има компетентних и савесних људи који износе информације и документације које нису доступне широј јавности. (из књиге „Нови светски поредак и апокалипса“)

АЛЕКСИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

One comment

  1. mislim da je ova tehnologija poreme’enog,ograni;enog uma stigla i do nas uzmite podatke obolelih neuro-psihičkih od pre 40 godina i danas,ograničenog pozitivnog razmišljanja,broja samoubistava i broja ubistava i fizičkih napada,sve to upućuje da je ovo zlo prisutno i kod nas negde u većoj negde u manjoj meri.Zašto osobe koje često borave u prirodi su pozitivne,brže misle i donose dobre odluke-zaaključke jer imaju više kiseonika i opuštenije su od osoba u urbanim sredinama itd.Sve ovo ukazuje da je neophodno upoznati i mlade i stare sa opasnostima koje donosi ova nova tehnologija tihog biološkog rata,jer moćnici hoće da vladaju ljudima ma gde oni bili bez obzira na boju kože,rasu,uzrast i pol

Оставите одговор